Житорађа је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 3543 становника (према попису из 1991. било је 3503 становника).Општина Житорађа налази се на југоистоку Србије, у Топличком округу, на удаљености 10 km од коридора 10 који повезује Србију са Македонијом, Грчком и даље са Далеким истоком. Општина се налази на удаљености 35 km југозападно од Ниша, и гравитира Нишу као економском, политичком и културном центру.Први подаци о Житорађи као насељеном месту датирају из 4. века, откад се помиње стари византијски град Житорађско кале (лат. Ad Herculum). Из овог доба потиче и сачуван је верски објекат Латинска црква надомак Житорађе.
Житорађа је 1877. ослобођена од Турака. Ова година се сматра годином оснивања општине.
Посебно познати и атрактивни локалитети налазе се на планини Пасјачи—место звано Кале где су лоцирани остаци старог римског града Ад Херкулем, затим у близини села Глашинца – место звано Глашинска чука, чувена Латинска црква која датира још из 4. века.Основна школа у Житорађи почела је са радом далеке 1873. године, а ова школе има и осморазредна одељења у Пејковцу, Црнатову и Дубову, а у осталим насељима четвороразредне школе. Школа броји 1652 ученика. Средња школа Житорађа ради од 1978. године. Школу чине 3 образовна профила машинске, пољопривредне и економске школе. Предшколска установа за децу је дечји вртић Прва радост, основан 1981. године. У Житорађи постоји Народна библиотека са фондом од око 35.000 књига.Дом здравља Житорађа постоји од 1956. године, а у свим већим селима постоје амбуланте.
Окосницу друмског саобраћаја чини деоница регионалног пута Р-245 Ниш – Житорађа – Прокупље – Приштина која пролази кроз Житорађу, регионални путни правац Р–221, Ниш – Пејковац – Прокупље – Приштина који пролази кроз Добрич, средиште повртарске и пољопривредне производње општине, и регионални пут Р – 223 А који повезује општину Житорађа са општином Бојник и пролази кроз Дубово. Укупна дужина регионалних путева износи 38 km. Удаљеност општине од међународног путног коридора Е-75 износи свега 12 km. Последњих година урађено је много на модернизацији свих путних праваца, а посебна пажња је посвећена уређењу локалних и атарских путева. Само у 2005. години у потпуности је реновирано 24 km путне мреже у општини, а у 2006. години настављено са још 5 km нових путева, тако да се до 2008. г. очекује комплетна модернизација свих путних праваца у општини и свих локалних улица.
Електроенергетска мрежа је на задовољавајућем нивоу. У Житорађи је у припреми и реконструкција далековода 10 kV према Дреновцу и потенцијално новој индустријској зони Бадњевац.
Већина становништва општине Житорађа снабдева се водом путем бунара, изузев општинског центра Житорађа које има уређен систем за водоснабдевање. Изградња водоводне и канализационе мреже у свим селима је у плану. У току је изградња водоводне мреже у 5 месних заједница по заједничком пројекту Европске уније и општине, а у припреми су пројекти за водоснабдевање и осталих месних заједница.
На територији општине постоје богата изворишта воде. Пројектом је планирано повезивање у јединствен систем који ће бити повезан са системом водоснабдевања Селова. Телекомуникациону инфраструктуру општине Житорађа чине: мрежа фиксне телефоније Телекома Србије и мрежа мобилне телефоније Теленора и Телекома Србије. Чворна централа у Житорађи везана је за оптички кабл Ниш – Прокупље.У структури привреде општине Житорађа доминантно место заузима пољопривреда. У структури пољопривреде последњих година примат заузима производња раног поврћа из пластеника и производња бостана. Развијено је воћарство, а такође су заступљене и све остале културе. Житорађа располаже са укупно 23.303,89 хектара обрадиве површине. Према последњим подацима структура пољопривредне производње изгледа овако:
Ратарске културе 13.874 ha Повртарство 1.200 ha Воћњаци 700 ha Винова лоза 654 ha Ливаде и пашњаци 864 ha Шуме 489 ha
Основна карактеристика производње је у томе што се марљивим и стручним радом на малим површинама постижу изванредни резултати у производњи, уз занемарљиво коришћење хербицида. Производња здраве хране у наредном периоду одвијаће се уз сарадњу и под надзором стручњака из Лабораторије за испитивања састава земљишта и животних намирница при Средњој школи Житорађа. У области сточарства у општини Житорађа постоји С. З. С. З 1 Децембар са капацитетом од 30.000.000 товљених свиња годишње. Фарма спада у ред најуспешнијих у Србији и има заокружени циклус производње. Велике су развојне могућности ове фарме у проширењу делатности на производњу финалних производа, кланичну индустрију и производњу сточне хране за тржиште. Процес приватизације очекује се у 2008. години.
Постојала је Земљорадничка задруга Победа Доње Црнатово са капацитетом за узгој кока носиља од 12000 комада, мешаоном сточне хране и расположивим обрадивим земљиштем од 17 ha и шумом од 120 ha, као и ЗЗ Будућност Житорађа са капацитетом до 10.000 комада товних пилади, опремом и обрадивим земљиштем од 65 ha. Од индустријских капацитета овде је смештен и некадашњи погон ЕИ Ниш – АД АД ХЕРКУЛЕМ Житорађа.
У приватном сектору на територији општине Житорађа послује око 180 самосталних радњи и свега неколико предузећа. У структури самосталних радњи најбројније су радње из области трговине. Тежња је општине и самосталних занатских радњи да се у будућности стимулишу занатске делатности са посебним акцентом на очување старих заната. Од приватних предузећа треба истаћи ПП Серђо Житорађа (фабрика обуће), ПП Амер- пром Влахово (лековити чајеви), ПП Ниле Житорађа (трговина на велико и мало), Кони-трејд Житорађа (кондикторски производи), Кристал Житорађа (обрада стакла)и друга.
Пољопривредни произвођачи су организовани кроз следећа Удружења :
Удружење пољопривредних произвођача општине Житорађа
Удружење воћара и повртара Фармер Влахово
Удружење пољопривредних произвођача Фортеса Вољчинац
Удружење пољопривредних произвођача Агротим Влахово
Пчеларско друштво Цвет Житорађа
Број регистрованих пољопривредних газдинстава је 2.200.
Општина има формирану службу за рурални развој.
Општина је кренула са израдом пројектне документације за изградњу „Етно села са ловачким домом“. Предлози су: излетиште Главичица на брду изнад Житорађе, удаљено 3 km од Житорађе, ловни резерват у с. Зладовац на удаљености 11 km од Житорађе и викенд насеље Дебели Луг на 5,5 km од Житорађе. Последњих година подручје општине је веома посећено ловцима и љубитељима природе из Италије и Грчке који у све већем броју и све дужем временском периоду бораве у Житорађи. Главни адути су пољска јаребица и препелица које живе и опстају само у срединама где нема пестицида и хербицида у земљишту.
У насељу Житорађа живи 2771 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 1.008 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.