У Плочнику је 1927. године откривено значајно насеље које је на основу остатака архитектуре и покретног археолошког материјала хронолошки опредељено у касни неолит и енеолит (млађе камено и рано бакарно доба) из периода V-IV миленијума пре Христа. Локалитет се и данас истражује.

 Мирни развој људских заједница током неолита који је трајао више хиљада година, у Јужном Поморављу прекинут је продором носиоца Бубањско-хумске културе, динамичних степских сточара из области Понта и јужне Русије, који се појавио и стабилизовао у области бугарског и румунског Подунавља.

    Под притиском, староседелачко становништво се помера или сажима са новопридошлим елементима и у том мешању настају и прве заједнице Индоевропљана на Балкану који се касније, од XIII века пре Христа диференцирају као Илири, Трачани, Трибали и Дарданци који насељавају и наше пределе.

    Из периода дарданске доминације у Топлици, у селу Доња Топоница откривена је и истражена некропола спаљених покојника, сахрањених у урнама са прилозима у оружју и накиту. Крајем IV века пре Христа, већина дарданских насеља била је разорена што се доводи у везу са победом Филипа и Александра Македонског над Дарданцима 345. године пре Христа. Касније су их покорили Римљани, у тзв. Дарданском рату од 75 до 73. године. У I веку пре Христа Римљани освајају Балканско полуострво. У другој половини I века после Христа, римска власт се успешно консолидовала на читавој територији данашње Србије (провинција Горња Мезија) и ту су биле стациониране две римске легије: IV Flavia и VII Claudia.

    Од I-V века домородачко становништво Топлице изложено је процесу романизације (прихватање римске културе, језика и религије). У освојеним областима Римљани граде путеве и војна утврђења што ће бити зачетак урбанизације у освојеним провинцијама. Изградили су познати војнички пут via militaris чија је деоница од Ниша према Љешу пролазила Топлицом.

    На тлу Прокупља, римски град Hammeum документован је у траговима материјалних остатака римске културе јер је град познат као важна раскрсница на путу Naissus – Lissus (Ниш-Љеш у Албанији). Римски трагови нађени су, такође, на брду Хисару и код Латинске цркве.

    Вредан споменички комплекс тврђава Хисар, остаци античког храма, остаци ранохришћанске цркве, Латинска црква из XIV века као и црква Светог Прокопија из IX-X века, налази се у старом градском језгру Прокупља.

    На месту Латинске цркве, испод и испред средњовековне цркве откривени су темељи римског храма који је био посвећен Херкулу, судећи према налазу статуете Херкула као и остаци касноантичке-ранохришћанске цркве из V-VI века. Латинска црква једнобродна грађевина, изграђена је у XIV веку, између 1340. и 1360. године. Током XVI и XVII века дубровачки трговци који су у Прокупљу имали колонију користе је као своју цркву. Богослужење је било на латинском језику па отуда и назив Латинска црква.

    Истраживања у порти и цркви Светог Прокопија показала су постојање пет хронолошких хоризоната: позносредњовековни, насељавање у XIV веку, остаци некрополе из XI-XII века, рановизантијски хоризонт VI века са остацима насеља и антички хоризонт III-IV века са остацима монументалних терми. Откопане терме, као једно од најзначајнијих достигнућа римске архитектуре биле су део урбане структуре античког Hammeum-а. Римске терме су у време гоњења биле место окупљања хришћана и страдања појединих мученика због чега су касније биле претваране у цркве. Сама црква има три фазе градње: из IX-X века потичу наос, два бочна брода и припрата. Другој фази из почетка XI века припада базиликални облик цркве добијен накнадним убацивањем два низа стубаца и два полуступца између апсиде и западног зида. Трећа градитељска обнова била је између 1386. и 1395. године. Црква је тешко страдала 1690. а обновљена је 1734.године. Фреске потичу из 18. и 19. века, иконостас је из 1847. године са иконама из XVIII, XIX и XX века.

preuzeto sa https://prokuplje.org.rs/pocetna/istorija-prokuplja/