Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; Трбуње код Блаца, 4. или 26. август 1899 — Београд, 1. мај 1943) био је српски песник,[1] представник космополитске струје у српској поезији између Првог и Другог светског рата. Стварао је као део модернистичних тежњи (Apoliner, Sendrar).
Драинац је рођен у сиромашној породици[2] у селу Трбуњу у Топлици,[3] учио школу у Крушевцу и Француској[4] Године 1922. покренуо је часопис Хипнос.[5] Прву књигу песама под називом Афродитин врт штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.[6][7]
Од 1926. живео je у Паризу, где je свирао виолину као пратња уз неме филмове.[4] Услед болести, вратио се у Србију. У међураном периоду био је новинар.[1] Као новинар листа Правда путовао је и писао из већине држава Балкана, по блиском Истоку, Русије, Француске, Пољске, Грчке, Румуније, Летоније и Шведске.[8]
Његове новинарске путописне репортаже реализоване између два светска рата садрже естетске интенције у жанру.[9]
По мобилизацији, учествовао je у борбама око Ужица. Под оптужбом да је комуниста,[2] крајем 1941. су га ухапсили четници, али био je пуштен на молбу виђенијих Топличана.
Од 1942. боравио je у санаторијуму код Соко Бање, где га je повремено посећивао Иво Андрић. Са туберкулозом у поодмаклом стадијуму, вратио се у Београд, у Државну општу болницу, где je умро 1. маја 1943
Драинац је био познат и као боем.
Као сиромах, сахрањен је о државном трошку, на Новом гробљу, уз рецитацију његове песме “Нирвана” од стране глумца Миливоја Живановића.
У Прокупљу се налази биста Драинца.[13] У Удружењу књижевника Србије у Београду (Француска 7), постављен је барељеф са његовим ликом, септембра 2013. године.[14] По њему су названи Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље и Награда Драинац.[15][16]
Књижевник Иван Ивановић је написао две књиге посвећене Драинцу. По њему је названа ОШ „Раде Драинац” Београд.[17]
Историчар књижевности и универзитетски професор Јован Деретић описао је Драинца као ”градског песника” и са критичког становишта је писао позитивно о његовом раду.[5]
Дела
- Модри смех, Београд[18]
- Афродитин врт, Прокупље[19]
- Еротикон, Београд[20]
- Воз одлази, Београд[21]
- Две авантуристичке поеме (са Мони де Булијем), Београд[2]
- Лирске минијатуре, Скопље[2]
- Бандит или песник, Београд[2]
- Срце на пазару, Београд[2]
- Шпански зид и наша љубав, Београд[2]
- Банкет, Београд[2]
- Расветљење, Београд[2]
- Драгољуб Јовановић или сељачки Наполеон, Београд[2]
- Улис, Београд[2]
- Осврти, Београд[2]
- Човек пева, Београд[2]
- Дах земље, Београд[2]
Постхумно објављена - Азил за бескућнике или универзална радионица мртвачких сандука[22]
- Црни дани, Београд, приредио Р. Пешић[2]
- Пламен у пустињи, Београд[23]
- Дела Радета Драинца 01 – 10, Београд, Приредио Г. Тешић[24]
IZVOR https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86
Ukoliko želite da se i Vi ili neka druga osoba predstavi u delu sajta PROKUPČANI, uslov je da je rođen/a ili je živeo/živela u Prokuplju ili okolini, i dala makar svoj mali doprinos promociji našeg grada. Npr: da je ta osoba igrala za neki od sportskih klubova (fudbal, košarka, rukomet, odbojka, boks, karate, kik boks, bodibilding, šah, tenis, stoni tenis, mali fudbal, tekvondo, gimnastika …), edukovala (učitelji, nastavnici, profesori) ili lečila (lekari) meštane, bavila se umetnošću ili kulturom (glumci, pesnici, pisci, slikari, vajari, muzičari …), borila se ili dala svoj život za oslobođenje u prethodnim ratovima …, ili na neki drugi način promovisala Prokuplje. Ako ispunjava jedan ili više od navedenih uslova, sastavite tekst na ћирилици ili latinici (uključujući slova шђћчжљњџ / šđćčž), i pošaljite na info@gradprokuplje.com . Možete poslati i fotografiju/fotografije.
Grad Prokuplje . com