Професор Обрад Станојевић 28. март 1934 – 23. новембар 2011 , је био професор емеритус и бивши декан Правног факултета Универзитета у Београду, Србија. Био је реномирани стручњак за римско право, упоредно право, грађанско право и међународно право, и много је писао из ових области. Станојевић је био члан Међународног саветодавног одбора Правног факултета Универзитета Лојола у Њу Орлеансу и повезан је са овим правним факултетом од 1990. године када га је посетио као Фулбрајтов стипендиста. Такође је предавао на Правном колеџу Лојола као гостујући професор од 1994. до 1996. године, а предавао је и на Лојолиним летњим програмима у Мађарској, Мексику и Русији. Предавао је на водећим европским универзитетима. Заједно са професором Симом Аврамовићем био је организатор престижног београдског такмичења у беседништву. Поред тога, Станојевић је био једини представник из источне Европе међународне ревије Ревуе интернатионале дес дроитс де л’Антикуите – Брисел.
Професор Обрад Станојевић је рођен 28. марта 1934. године у Мустапићу, Србија, од оца проте Слободана Станојевића (рођ. 22. јула 1910. – у. 19. јула 1942.) и мајке Надежде (Наде) Станојевић (рођ. Марковић, рођ. 30. септембар 1910 – д. 30. октобар 2007.). У то време проте Слободан Станојевић је био привремено стациониран у Мустапићу ради прве службе свештеника Српске православне цркве. Оба родитеља су пореклом из града Прокупља у Србији где су касније наставили да живе. Основну школу Обрад је похађао у Прокупљу, где је боравио за време немачке окупације у Другом светском рату. По доласку немачке војске, свештеник Слободан Станојевић је постао један од локалних вођа (Војвода) српског лојалистичког покрета – четника, који је успешно организовао оружани отпор немачким трупама током окупације. Проповедника Слободана Станојевића издао је комшија, а у његовој кући га је убила комунистичка милиција у ноћи 19. јула 1942. Нада и Обрад Станојевић остали су у Прокупљу до лета 1947. године, када су се преселили у Београд. У Београду су живели у Дорћолском округу у улици Цара Уроша 31, где је Обрад похађао Прву средњу гимназију (Прва мушка гимназија).
Након интересовања за науке и друштвене науке, Обрад је уписао Правни факултет Универзитета у Београду 1953. године, где је стекао звање доктора наука. дипломирао 1957. Након дипломирања, Обрад је постао студент постдипломских студија на Катедри за класичну филологију (грчки и латински) Универзитета у Београду. Такође је провео неколико година студирајући у иностранству на Институту Университаире дес Етудес Еуропееннес (Торино, Италија 1960/61) и Институту за упоредно право Универзитета у Њујорку (1964/65). Обрад је докторирао. дипломирао 1964. године са тезом: „Зајам и камата, историјска и упоредна студија”. До тада је течно говорио неколико страних језика: енглески, француски, италијански, руски (на свим тим језицима је држао предавања), уз пасивно знање латинског, шпанског и немачког.

Обрад је највећи део своје каријере посветио предавању римског права и историје права на Правном факултету Универзитета у Београду где је прво био ванредни, а касније редовни професор. Такође је био помоћник декана (1980–82) и декан (1991–92). Током своје професионалне каријере Обрад је постао један од водећих светских научника у области римског права и држао је обимна предавања широм света. Такође је аутор бројних научних чланака и књига које су преведене на више језика. Повукао се са наставе на Правном факултету Универзитета у Београду 1998. године, али је остао активан у Клубу „Форум Романум”, као главни организатор годишњег студентског такмичења из реторике. Обрад је наставио и обимне наставне активности као гостујући предавач на другим универзитетима у региону и свету.

Резиме универзитетске каријере
доцент права
ванредни професор права
редовни професор права
ванредни декан (1980–82) и декан (1991–1993) Правног факултета Универзитета у Београду
Председник Катедре за правну историју Правног факултета у Београду (више од десет година)
Оснивач и председник Клуба „Форум Романум“ Правног факултета
Председник и члан Националног савета за високо образовање
Председник Друштва Данте Алигијери (Међународна асоцијација за промоцију италијанског језика и културе)
Потпредседник Социета’ дегли амици делл’Университа’ пер страниери ди Перугиа.
Предавачка активност
На Правном факултету Универзитета у Београду: Римско право, реторика, главни правни системи;
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Србија Историја политичких и правних институција
Правни факултет Универзитета Лојола, Њу Орлеанс, САД:, римско право, упоредно право, западне правне традиције, имовинско, породично право и међународно јавно право.
У Центру за европске студије (заједно са Универзитетом у Нансију, Француска): Историја Европе и европска идеја
на Летњим програмима Лојоле: Упоредно право, међународно право и Русија
Летњи програм Правног факултета Тулане (Њу Орлеанс) Земље у транзицији – пример Југославије.
Предавач на Универзитету у Лондону (1985), Единбургу (1985), Милану (1986), Пизи (1986, 1996), Бриселу (1989), Москви (1989).
Гостујући професор (Фулбрајтов програм) на Универзитету Лојола, Правни факултет у Њу Орлеансу (1990.)
Професор у Лојоли по уговору од 1993. до 1995. године
Сарадник директора (у два наврата) и професор на Летњој школи Лојоле у ​​Мексику (1992, 1995, 1998, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009)
Професор на летњим програмима Лоиола у Москви и Будимпешти (1993, 1994, 1996, 2001)
На Летњој школи Правног факултета Тулане у Грчкој (1999)
На заједничком летњем програму Лојоле (Њу Орлеанс) и Тура (Њујорк) од 2000. до 2004.
Уважени гостујући професор Правног факултета Универзитета Лојола (март – април 2001.)
Награде
„Премио Интерназионале Винцензо Арангио-Руиз” (Напуљ, 1968) за књигу „Зајам и камате (историјска и упоредна студија”)
Награда „Књига године у правној књижевности”, Београд, 1986. за уџбеник „Римско право”
Иста награда за књигу „Арс реторика“ за 2002. годину
Члан Аццадемиа Цостантиниана (Перуђа, Италија)
На првом гласању Индекса студентског радија „Избор најпопуларнијег професора Београдског универзитета” 1986. године освојио је прво место.
Серијал „Ацадемиа ин виво” (пренос предавања са Београдског универзитета на ТВ[када?) је почео Обрадовим предавањем „Право и цивилизација старог Египта”.
Мајор Публицатионс
Зајам и камата, Историјско-упоредна студија, Београд, 1966, 325 стр.
Гаиус ностер – прилог историји римске јуриспруденције, Београд, 1976, 188 стр.
Латиница за студенте права, Београд, 1982, 238 стр. (неколико издања)
Гајеви институти, латински текст, превод и коментар, Београд, 1982, 330 стр. Друго издање 2009
Римско право (уџбеник), Београд, 1986 (и двадесет пет узастопних издања) 460 стр.
Основни принципи обичајног права, Београд, 44 стр.
Гаиус ностер – плаидоиер поур Гаиус, Амстердам, 1989, 184 стр. (На француском)
Историја политичких и правних институција (И део: Блиски исток и Грчка), Београд, 1988, 120 стр.
Сто педесет година правног факултета (1841-1991), главни и одговорни уредник и аутор првог поглавља (Лицеј у Крагујевцу), Београд, 1991, стр. 1 – 28
О. Станојевић & Сима Аврамовић, Основни принципи реторике, Београд, 1993, 182 стр.
Обрад Станојевић & Сима Аврамовић, Арс Рхеторица – Приручник за реторику, Београд, 2002, 550 стр. (друго издање 2003)
Историја европске цивилизације и европска идеја (белешке са предавања), Београд, 1996, 142 стр.
Источноевропске земље у транзицији, пример Југославије (белешке са предавања), 2001. 231 стр.
Међународно право и Русија (белешке са предавања) 2003, 327 стр.
Обрад Станојевић & Јелена Даниловић Текстови из Римског права (практикум за везе) неколико издања, 275 стр.
Западна правна традиција, материјал за предавања за Летњу школу Универзитета Лојола у Мексику, Куернавака
Енцицлопедиас
Енцицлопедиа деи пополи д’Еуропа, Фирензе, 1969 (прилози који се баве југословенском културном, политичком и правном историјом)
Енциклопедија приватног права, Београд, 1981
Један од седам главних уредника Српске енциклопедије Српске академије наука и Матице српске (обухвата: политичке науке, право, социологију, привреду, трговину и трговину – у припреми). Сада један од 31 уредника који покрива право и политичке науке.
Одабрани чланци
О неким проблемима уговора о зајму у наем грађанском праву, Архив за правне и друштвене науке, 1964, стр. 205 – 215 О настанку зајма и камата, Зборник посвеен Алберту Вајсу, 1966, стр. 103-110
Куис ерат Гаиус ? Анали Правног факултета у Београду, 1970, бр. 1, стр. 82 – 93
Куелкуес обсерватионс сур ле прет данс лес дроитс примитифс, Студи Волтерра, Напуљ 1970.
Арбеитен ан дие Кодифизиерунг дес Бургерлицхес Рецхтс ин Југ

Ославиенс, Ост-Еуропа Рецхт, 1970
Зајам у Скици за законик о обавезама проф. Михаила Константиновића, 1972, бр. 1-3, стр. 509 – 525
Римско и англосаксонско схватање својине, Анали Правног факултета, 1972, бр. 5 – 6, стр. 843 – 857
„Гаиус ностер” о имену писца најстаријег уџбеника права, Анали Правног факултета, 1973, бр- 6, стр. 59-66
Рерум цоттидианарум сиве аурерум либри ВИИ. 1983, 1-4, стр. 639-652
Да Спартацо ад Аугусто, Атти делл’Ацадемиа Цостантиниана, Перугиа, 1986, стр. 364-371
Гаиус ет лес Романистес, Студи Гуарино, 1987
Ла протезионе деи повери: инфлуссо дел цристианесимо о политица антифеодале? Атти делл’Аццадемиа Романистица Цостантиниана, ВИИ, 1989, стр. 495-500
Лаесио енормис е цолонато тардо-романо, Атти делл’Аццадемиа Романистица Цостантиниана, ВИИИ, 1990, стр. 217 –226
Римско право и обичајно право – другачије гледиште, Лоиола Лав Ревиев, 1990, бр. 2, стр. 269 ​​- 274
Гај и Помпоније – Белешке о Дејвиду Пагзлију, Ревуе интернатионале дес дроитс де л’Антикуите, стр. 333-356
конгреси
Конгрес Ле Дроит пхараоникуе, Брисел, 1982
Да Рома а терза Рома, Рим, 1986, Москва, 1996 и Нови Сад, 2003
Више од десет конгреса Социете интернатионале де л’хистоире дес дроитс де л’Антикуите (Трст, Брисел (два пута), Амстердам (два пута), Перпињан, Падова, Њу Орлеанс, Мадрид, Ексетер, Намур, Кавала – Грчка). На већини оних са комуникацијом. Најмање шест, председник седнице. На последњој на којој је учествовао у Ексетеру, председник Сеанце де цлотуре. Ово Социете издаје чувени часопис Ревуе интернатионале де дроит де л’Антикуите у којем је Обрад био члан Цомите сциентификуе (јединог из Централне и Источне Европе)
У три наврата, два пута са комуникацијом на седницама Аццадемиа Цостантиниана ди Перугиа.
Издавачка делатност
директора Центра за публикације Правног факултета
Један од три уредника едиције књиге „Номос“ (Нолит)
Члан уређивачког одбора едиције Истакнути правници у Југославији (Службени лист)
Публикације о реформи универзитета
Реформа универзитета као Апорија, (Гледишта)
Правне студије у САД, (Анали Правног факултета)
Правна пракса
Председник Привредне коморе (Суд Части) у Београду (1978-1980).

Активност у реторици и дебати
Како је декан Правног факултета увео конкурс за студенте из реторике 1993. године. Од те године то је постала традиција Правног факултета, осим у периоду политичке репресије 1998-2000. Такође је препоручио и другим правним факултетима у региону да организују исту врсту студентског такмичења (што је већина њих прихватила).
Током његовог декана, предмет Реторика је додат у наставни план и програм Правног факултета.
Трипут је био судија на Моот Цоурт такмичењима у Лојоли у Њу Орлеансу.
Двапут је био судија на такмичењу Филип Џесуп (Тулане Лав Сцхоол, 1995, Лоиола 2003).
Директор Центра за реторику (Институтио Ораториа) Правног факултета Универзитета у Београду, који сваке године организује такмичење из реторике (најважнији такав догађај у Србији).
Остале професионалне активности
Члан научног савета Ревуе интернатионале де дроит де л’Антикуите, Брисел-РИДА
Референт за стипендије које нуди НИУ (Њујорк) неко време, сада за летње програме Егејског института (Родос) и Правног факултета Тулане (Њу Орлеанс) који се одржавају на острвима Родос (Рходос) и Спетсес (Грчка).

tekst i fotografija preuzeti sa https://en.wikipedia.org/wiki/Obrad_Stanojevi%C4%87

Ukoliko želite da se i Vi ili neka druga osoba predstavi u delu sajta PROKUPČANI, uslov je da je rođen/a ili je živeo/živela u Prokuplju ili okolini, i dala makar svoj mali doprinos promociji našeg grada. Npr: da je ta osoba igrala za neki od sportskih klubova (fudbal, košarka, rukomet, odbojka, boks, karate, kik boks, bodibilding, šah, tenis, stoni tenis, mali fudbal, tekvondo, gimnastika …), edukovala (učitelji, nastavnici, profesori) ili lečila (lekari) meštane, bavila se umetnošću ili kulturom (glumci, pesnici, pisci, slikari, vajari, muzičari …), borila se ili dala svoj život za oslobođenje u prethodnim ratovima …, ili na neki drugi način promovisala Prokuplje. Ako ispunjava jedan ili više od navedenih uslova, sastavite tekst na ћирилици ili latinici (uključujući slova шђћчжљњџ / šđćčž), i pošaljite na info@gradprokuplje.com . Možete poslati i fotografiju/fotografije.

Grad Prokuplje . com