РЕТКЕ И УГРОЖЕНЕ ВРСТЕ БИЉАКА, ГЉИВА И ЖИВОТИЊА

               Схватања појмова реткости и угрожености је веома сложен процес који се мора поделити на основу биолошке систематике (таксономије). Наиме, на тренутно стање популације биљака, гљива и животиња мора се гледати са више (понекад) различитиџ аспеката

  1. Више биљке –Оне се морају сврстаи две категорије :

                 а) Природно ретке врсте чији је ареал растпрострањености јако узак услед уске еколошке амплитуде, геолошке подлоге и уопште еколошких фактора. Међутим, услед деловања антропогених утицаја, ширење пољопривредних површина, деловање пестицида, тешких метала, сезонске киселе кише, промена педолошког састава и сезонских микроклиматских услова, ове врсте постају угрожене до ишчезавања. Управо је такав случај следећим врстама које на локлном нивоу треба ставити под хитну заштиту:

                     –  Goniolimon collinum (tataricum)

                        – Allium moshatum

                        – Adiantum capillus venrris

                        – Stipa joanis      

                        – Crocus variegatum

                        – Plathanhera bifolia

                        – Gimnadenia conopsea

                        – Iris pseudoacorus

                        – Ahillea clypeolata

                        – Ranunculus millefоiliatus

                        -Ahillea virescens

                        – Paliurus spina-christi

                        – Paronichia capella

                        – Ostrya carpinifolia

                   б) Врсте које имају шири ареал распрострањености, али су на већем броју локалитета, угрожене до ишчезнућа услед деловања антропогених фактора. Забележено је 66 потенцијалних врста на укупно 16 локалитета. На овим локалитетима ове врсте се налазе пред потпуним ишчезнућем, при чему њихово место заузимају колонизаторске врсте које врло често имају негативан еколошки биланс(Ambrosia и друге).

                   2. Гљиве– у еколошком смислу гљиве представљају велики феномен. Многе врсте које можемо сматрати ретким имају такве еколошке захтеве који се испуњавају оериодично, па се могу јављати тек после више година. Ипак угроженост појединих врста је последица деловања човека на директан или индиректан начин:

                    а) Директно угрожавање подразумева нерационалну, неекономску експлатацију врста од стране профитера и препродаваца који врше условљавања у руралним (нараочито брдско-планинским) срединама. На многим локалитетима то је довело до скоро потпуног ишчезавања врста: B. pinicola, B.aureus, Cantharelus cybarius, Amanita cesarea             

                    б) Индиректна угроженост-ширење пољопривредних површина, закисељавање земљишта, пестициди, сушење шума, многе врсте стављају у ред потпуно угрожених. До сада је забележено 24 угрожених врста са више локалитета. У исто време, уместо њих појављује се читав низ патогених гљива које врше даљу деструкцију шумских екосистема. 

                    3. Шуме –Постоји 12 запажених локалитета где је присутно сушење шума и то у заједницама храста и граба, букве и црног бора. 

                    4. Животиње –Анимални свет Топличког округа даје значајну разноврсност, и ако се на овом пољу мало истраживало. У погледу  појаве или нестанка појединих врста постсје две стране:  на једној је ширење урбаних и руралних насеља са свим видовимазагађености животне средине што доводи до нестнка многих врста; на другој страни ишчезавање насеља у брдским и субпланинским пределима поприма све већу анималну разноврсност код појединих врста чему су свакако допринеле смањене људске активности у овим пределима.  

                     За већину кичмењака антропогени утицај је деловао погубно и у већини у потпуности сузио ареал распрострањености. За овакво подручје доста је тешко дати целовиту слику угрожености кичмењака, нарочито крупне дивљачи . Ипак, стоји да је већина крупнх сисара систематски угрожена (вук, лисица, дивља свиња, дивља мачка). Само им њихова изванредна способност прилагођавања и миграторна кретања омогућују опстанак у веома малим групама. Статистички подаци показују да се од 125 регистрованих врста кичмењака угрожено налази чак 40 врста.

ТАБЕЛА КЛАСИФИКАЦИЈА РЕТКИХ И УГРОЖЕНИХ ВИШИХ БИЉАКА, ГЉИВА И ЖИВОТИЊА