На подручју општине Прокупље шуме се простиру на 32.502 хектара што у односу на укупну површину подручја општине од 75.904 хектара износи 42,82% шумовитости. Шумовитост Републике Србије износи 27,50%, те је према томе шумовитост општине Прокупље далеко изнад шумовитости Републике.

3.1. СТАЊЕ ШУМСКИХ РЕСУРСА

3.1.1. Власничка структура шума

                    – Државне шуме                         20.168 ha или   62%

                    – Друштвене шуме                          276 ha или     1%

                    – Приватне шуме                        12.058 ha или   37%

                              Укупно:                            32.502 ha или 100% 

          Државне шуме су уређене у оквиру пет газдинских јединица и истима се газдује на основу посебних основа газдовања шумама донетим на основу Закона о шумама са важношћу од 10 година.

          Друштвене шуме су уређене само код компаније “Hisar”, док остале шуме нису уређене и нису донете посебне онове.

          За приватне шуме није донет Програм газдовања, већ с еистима газдује на основу привременог годишњег плана газдовања тим шумама. Приватне шуме су распоређане на 27.025 катастареских парцела у 97 катастарских општина, тако да просечна величина једне парцеле износи 0,38 ha што говори о великој уситњености приватних шума.

• Структура шума по површини

За уређење државне шуме структура шума се види из табеле 1.

Табела 1.

Структура уређених друштвених шума види се из табеле 2.

Табела 2.

     За неуређене друштвене шуме и приватне шуме нема података о структури шума и шумсог земљишта, тако да је могуће приказати само укупне површине ових шума које износе:

                         – друштвене шуме           64 ha

                         – приватне шуме         12.058 ha

     На основу Привременог годишњег плана газдовања приватним шумама располаже се са оријентационим подацима о структури шума, тако да на високе шуме отпада 1.206 ha или 10%, а изданачке шуме 10.852 ha или 90%.

     Друштвене шуме углавном спадају у категорију изданачких шума.

     Из табеле 1. се види да је структура друштених шума по пореклу доста неповољна, јер високе шуме учествују са свега 29,4%, што са шумским културама чини укупно 36,8%, док преовлађују изданачке шуме са учешћем од 56,4%. С обзиром на знатно мању економску вредност изданачких шума, основни циљ, који је утврђен посебним основама газдовања шумама, јесте превођење изданашких шума у високе, разним мелиоративним мерама.

     Шумовитост изражена у виду односа површине обраслог и укупног шумсог земљишта за уређење шума износи 93,54, што у односу на оптималну шумовитост од 95% говори о доброј обраслости шумског земљишта на подручју општине Прокупље. Пошумљавањем шумског земљишта погодног за пошумљавање на површини ог око 300 ha шумовитост би се повећала за око 1,5%.

3.1.3. Дрвна залиха у шумама

     Укупна просечна дрвна маса по једном хектару износи 115% м³ од чега у државним шумама 149 м³ од чега у државним шумама 149 м³, у друштвеним шумама 79 м³  и у приватним шумама 76 м³/ ha.

     Највећа просечна дрвна маса налази се у високим државним шумама и иста износи 252 м³/ ha, што говори о квалитету таквих типова шума, тако да је основни дугорочни циљ у шумарству да се разним узгојним мерама постигне што веће учешће високих шума у укупном шумском фонду.

3.1.4. Запремински прираст

Табела 4.

     Највећи прираст је у државним шумама (5,25 м³/ ha) и већи је од републичког просека (3,30 м³/ ha) ѕа 59%, док је укупан прираст на подручју општине Прокупље већи од републичког просека за 13%, што говори о квалитету шума на овом простору. Интензивирањем газдовања шумама повећао би с езнатно прираст, а самим тим и могућност за повећање приноса од шуме. Повећање прираста за само 1м³/ ha значило би повећање дрвне масе за око 32.000 м³ годишње и обима сече за најмање 15.000 м³ у односу на постојећи принос.

3.1.5 Принос (етат) – план сече годичње

     На основу утврђене дрвне масе, запреминског прираста, стања шума и потављених дугорочних и краткорочних циљева за уређење шуме утврђен је обим сече – етат за сваку газдинску јединицу, а за неуређене друштвене шуме и шуме у власништву грађана етат се планира годишњим планом. Из следеће табеле се види висина приноса – етат који је различит према власничкој структури шума:

Табела 5.

Принос у државним шумама мерен преко интензитета захвата у односу на укупну дрвну масу износи 1,40%, а у односу на текући запремински прираст 46% од годишњег прираста. Разлози за овако мали обим сеча у односу на дубећу дрвну масу и прираст за државне шуме лежи пре свега у још увек слабој отворености шума шумским путевима, а код приватних шума у великој уситњености парцела и поседа и миграцији сеоског становништва.

     Код друштвених шума обим сеча није мерљив, јер шуме нису уређене, осим код компаније “Hisar”, нити постоје подаци о плановима сеча, а због релативно малих површина и уситњености парцела, као и незаинтересованости корисника за рационално коришћење шума, обим сеше је веома мали и процењује се на око 20-30% од годишњег прираста.