Према попису 2001. на територији Општине живи 48501 становник од чега у самом граду 27673. Подела по полној сруктури је 23989 (49,46%) мушкараца и 24212 (50,54%) жена, а према старости: млађи од 7 година – 3493 (7,20%), од 7-14 година – 4737 (9,76%), од 15 – 27 година – 8014 (16,52%), од 28 – 59 година – 20424 (42,11%) и 60 и више година 11833 (24,41%). Сеоско становништво представља 43% популације.
Витални индекси становништва Општине Прокупље
Година 1990 1997 2003
Стопа %о
Наталитета 11,6 10,87 10,1
Стопа %о
Опште смртности 10,3 11,05 12,1
Стопа %о
Смртности одојчади 20,1 11,0 /
Стопа природног
Прираштаја +1,3 – 1,06 – 2,0
Из наведених података се види пад наталитета и кретање стопе природног прираштаја ка негативним вредностима (ове вредности су и веће 2002. године – 4,9%о). Све ово прати и повећање стопе опште смртности за 17,5% у обухваћеном периоду (1990-2003) што говори о регресивном биолошком типу становништва све више старих, све мање младих. Треба узети у обзир да је број становника према попису из 1991. године био 56869 што говори о миграцијама према већим градовима и иностранству.
Најчешћи узроци обољевања и смрти становништва Општине Прокупље
- Најчепчи узроци обољевања становништва су болести дисајних органа. Процентуално учешће ових болести од свих болести у 1990. години износи 39,08% са стопом обољевања 403,1%о, а 2003. године износи 33,95% са стопом обољевања 194,8 на 1000 становника.
- Када су у питању болести система крвотока, 1990. године су представљале на друге најчешће болести са процентуланим учешћем од 14,73% и стопом обољевања 147,16%о. Али 2003. године се померају на 3. место са процентом учешћа у укупном броју оболелих од 11,46%, а стопом обољевања од 65,77 на 1000 становника.
- Болести дигестивног система 1990. године у укупном броју оболелих учествују са 9,57% (98,66 на 1000 становника), а 2003. године показују тренд опадања у процентуалном учешћу (5,88%) али пораст стопе оболевања на 122 на 1000 становника.
- Болести генитоуринарног система 1990. године су представљене са 6,48% или стопом оболевања од 66,83%о. 2003. године њихово процентуално учешће је 4,33% у укупном броју оболелих са стопом обољевања од 90,20 на 1000 становника.
- Када су болести коштано-мишићног система у питању, однос је следећи: 1990. године 6,32% (65,18%о) а 2003. године 23,40% (134,28%о), што указује да су други најчешћи узрок обољевања у 2003. години.
- Душевни поремећаји су 1990. године чинили 2,67% оболелих (27,51%о) док 2003. године показују пораст процента оболелих 4,60% са стопом оболевања 26,41%о.
- Заразне и паразитарне болести су и даље присутне на територији општине Прокупље. 1990. године њихово учешће је било 0,15% (1,54%о). 2003. године тај проценат износи 0,70%(3,99%о). Што несумњиво говори о паду стандарда и лошим хигијенским навикама становништва. Уједно се бележе и нове болести као што су Туларемија и Лајмска болест, што у оцени и процени актуелне епидемиолошке ситуације даје оцену – несигурна.
- Туберкулоза као заразна и социјална болест показује пораст броја новооболелих. Треба навести податак да је 2004. године тај број био 31 новооболели од ове болести што је податак који говори о стандарду становништва и повратку болести која се може спречити и вакцинацијом.
- Поред претходно наведених масовних незаразних болести треба рећи да су малигне болести са 0,29% (3,02%о) скоро троструко увећале 2003. године – 0,40% (8,41%о). Поред генетског фактора, треба разматрати и утицаје спољних фактора – фактора средине на појаву ових болести (квалитет ваздуха, диспозиција отпадних материја, хигијенска исправност животних намирница и воде за пиће, индустријализација, саобраћај – кумулативно дејство штетних материја, манифестација после дужег временског периода).
- Уједно, ендокрине болести, болести исхране и метаболизма које су 1990. године биле 1,05% (10,85%о), 2003. године чине 4,29% (24,59%о) где морамо имати у виду шећерну болест која настаје под утицајем фактора средине као што су:начин исхране, стрес, ратови, стил живота и тд.
- Када су у питању водећи узроци смрти и 1990. године и 2003. године прво место заузимају болести система крвотока (од 65,41% до 64,55%), друго малигне болести (од 11,06% до 12,57% – пораст броја умрлих од ових болести), док треће место у 1990. години су заузимале ендокриналне и болести метаболизма са 4,48% (2003.године 3,94%), а треће место 2003. године су болести дисајних органа са 3,56% (1990. године- 3,36%). Из наведеног се уочава да су хроничне масовне незаразне болести водећи узроци смрти становништва општине Прокупље.