Хидрографска обележја
Најважнији хидрографски објекти Општине Прокупље су:река Топлица са својим притокама,вештачке акумулације Бресница и Растовница,Вички минерални извори и минерална вода Сува чесма.
Главну хидрографску артерију представља река Топлица која се пружа правцем запад-исток . Топлица је највећа лева притока Јужне Мораве, како по површини слива , тако и по количинни воде. Извориште топлице је на источној страни Копаоника испод Панчићевог врха.Код села Дољевца улива се у Јужну Мораву.Код Куршумлије са десне стране прима Бањску реку, прву своју већу притоку.Око 1км низводно од ушћа Бањске у Топлицу се улива опет са десне страну њена највећа притока Косаница, која јој даје просечно 3 м3 у секунди воде.Низводно од Куршумлије Топлица скреће ка истоку и тај правац задржава до ушћа у Јужну Мораву до Прокупља Топлица тече клисурастом долином, дугом око 15 км,а по изласку из теснаца широком равницом Добрича и има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током . Ширина и дубина корита су врло променљиве. Усредњем току низводно од Куршумлије широка је до 20м, а дубока 1-1,5м, а у доњем низводно од Прокупља, широка је до 30м, а дубока преко 1,5м при средњој води. Уочљиво је да су леве и десне притоке Топлице приближно једнаке дужине, односно да река има симетричан слив.
Количина воде у Топлици расте од извора према ушћу, али не сразмерно и правилно. Узрок овоме је велики број притока у средњем току и знатни нагиби земљишта у горњем т оку.просечан протицај Топлице код Прокупља износи 13м3 у секунди.Највећу количину воде Топлица носи у марту,приликом топљења снега у целом сливу . Минимална количина воде у Топлици јавља се у септембру месецу са не знатном количином кише , после најтоплијих летњих месеци са јаким испаравањем .
Воде Топлице низводно од Куршумлије до улива у Јужну Мораву припадају трећој класи загађености,па без обзира што термички одговарају за купање загађеност је ограничавајући фактор развоја купалишног туризма.