Геолошко-геоморфолошке прилике
Рељеф Топлице настао је у време младо-штајерске фазе алпског набирања.Средином олигомиоцена дошло је до разламања старе Родопске масе и као последица формирале су се громадне планине и котлине.
Топлички крај припада Родопској маси ,најстаријем делу копна Балканског полуострва и Динарској зони веначких планина.Граница између Динарида и родопске масе иде између Јастрепца и Копаоника.
Од главног планинског гребена одваја се један огранак према истоку између Косанице, Топлице и Пусте реке и затвара Топличку котлину са јужне стране Планине Мајцан 1.356м , Арбанашка планина 1.127м, Радан 1.245м,Ргајска планина 834м,Соколовица 1.047м,Видојевица 1.154м и Пасјача 901м.
Од Панчићевог врха највишег Копаоничког темена према истоку пружа се планински масив Јастрепца који оивичава са севера Топличку котлину и одваја је од Крушевачке.
Геоморфолошке карактеристике делују непосредно и посредно на климу, хидрографске објекте живи свет, распоред саобраћајница,насеља,итд…
Због разноврсности рељефа и ради боље валоризације неопходна је подела на три геоморфолошке зоне:
1.Котлинско дно.
2.Побрђа.
3.Планине.
Котлинско дно захвата најнижи део котлине и простире се до 400м надморске висине.У односу на ток Топлице,ова геоморфолошка зона је знатно шира на северној страни.Карактерише се у једноличношћу јер је покривена биљним културама које за сеоско становништво представљају најважнији извор прихода.У поређењу са осталим геоморфолошким зонама , котлинско дно је најкомуникативније и има углавном , транзитну туристичку функцију . Присутност индустрије у Прокупљу,Малој Плани и Белољину намеће потребу рекреације становништва у суседним геоморфолошким зонама и ван граница анализираног простора .Изузев источног дела котлине,где се налазе две епигеније Топлице , на Хисару и Губи, код Прокупља нема интересантних геоморфолошких вредности које би биле привлачне за туристе.
Простор од 400-600м од котлинског дна према планинској зони може се назвати зоном побрђа.Благе форме рељефа одликују се питомином,повољне су за зимске спортове и омогућују туристичку изградњу.Потенцијалне могућности развоја туризма у овој зони у односу на котлинско дно су знатно веће. Привлачност је везана за разграничавање основних морфолошких супротности између котлинског дна и планина.
За разлику од котлинског дна и побрђа зона планина има далеко већи значај за туризам.Захвата појас изнад 600м надморске висине.На планинама су далеко шири видици и већа атрактивност природне вредности.