У Прокупљу се у 16. и 17. веку налази дубровачка колонија чији трговци из Топлице извозе вуну, кожу и восак а довозе производе са запада, пре свега из Венеције. У подножју Хисара  користили су тзв Латинску цркву око које је било и дубровачко гробље. Дубровачки трговци живели су у Царини и Табак махали.  У сеоби Срба са Косова повлачи се и део становништва из Топлице. После сеобе,  Топлицу насељавају Арнаути и Черкези (по којима се део Прокупља  назива Черкеска махала).

Коначно ослобођење Прокупља било је 18. децембра 1877. године. У Другом Српско-турском рату 1877/78. године јединице Ибарске дивизије под командом Стевана Биничког продрле су у Топлицу и на дан Св. Николе ослободиле Прокупље. Одлукама Берлинског конгреса  Топлица улази у састав Кнежевине Србије, а  Прокупље постаје седиште Топличког округа. По ослобођењу у Топлици долази до значајних етничких промена. Топлицу насељавају Срби, Херцеговци и Црногорци. Насељавање Топлице је трајало све до почетка 20. века.

Центар Прокупља 1917. године

Центар Прокупља између два светска рата