Prokuplje od 1900-1918

Prokuplje je uslo u XX vek kao planinska palanka, cijoj se lepoti rado dive retki putnici, a nikome od njih ne pada na pamet da se u njoj nastani.

Lepotu Prokuplja sacinjavali su okolni brezuljci, okiceni vinogradima, tresnjama, breskvama i drugim vockama. U toj prirodi lezalo je i najvece bogatstvo gradjana. U samoj varosi i dalje se zivelo po turskim udzericama i cardaklijama, siromasno i bez veceg obrazovanja. Prost i neuk svet nije ni pomisljao na dalje skolovanje svoje dece, ona su obicno ostajala kod kuce, ili u najboljem slucaju odlazila na zanate i trgovinu.

U administrativno-teritorijalnom uredjenju nije bilo nikakvih izmena. Prokuplje je i dalje ostalo sediste toplickog okruga, sa srezovima: prokupackim, dobrickim i kursumlijskim. Prokupacku opstinu, pored grada, sacinjavala su i okolna sela: Garic, Donja i Gornja Strazava, Bumburek, Babin Potok, Vodice, Bela Voda i Cukovac.

Pri Okruznom nacelstvu bio je samo jedan lekar (fizikus) za ceo okrug. U Prokuplju, a ni u celoj Toplici, nije bilo ni jedne bolnice. Na lecenje se, konjskim i volujskim kolima, preko Debelog brda, odlazilo u Nis. Narod se vise lecio lekovitim travama i drugim narodnim lekovima. Prva apoteka osnovana je pred kraj XIX veka i bila je smestena u jednoj turskoj kuci, na mestu gde je danas zgrada Zavoda za socijalno osiguranje.

Osim okruznih, sreskih i opstinskih upravnih i sudskih vlasti, vojne komande mesta, osnovne skole, poste i state crkve, nikakvih drugih znacajnijih ustanova, nije bilo u Prokuplju.