Иконографија светог Прокопија (8. јул) је недовољно проучена у поређењу са светитељима исте категорије, као што су Свети Георгије, Свети Димитрије и Свети Теодор (напомена 1, 2). Представа сцене Прокопијевог виђења крста се сматра ограниченом на Кападокију из 12. века (напомена 3). Живот овог светитеља посведочен је у две основне верзије. Рођен у Јерусалиму, светитељ је у првој верзији описан као предавач, а у другој као војни заповедник. У обе верзије његово име је Неанија; у другом се каже да је узео име Прокопије након преласка у хришћанство (напомене 6-12). Византијске синаксарије и други рукописи помињу неколико светаца који носе ово име (напомене 13-14). Најстарије богомоље посвећене овом светитељу познате су само из писаних извора — Кесарије у Палестини, Герасе, Цариграда, Скитопоља и Антиохије (напомене 15-17). Крајем 12. (Јован Кинам) и почетком 13. века (преписка папе Инокентија ИИИ и бугарског цара Калојана) помињу се мошти овог светитеља и њему посвећена црква у Нишу, али трагови још нису пронађени (напомене 18-20). У Прокупљу код Ниша постоји рестаурирана средњовековна базилика Светог Прокопија, у коју се каже да су мошти Светог Прокопија пренете после турског освајања Ниша крајем 14. века. Црква у Прокупљу је само делимично археолошки истражена (напомене 21-23); одатле су мошти светитеља уклоњене крајем 17. (напомена 24). У средњовековној Србији мало је цркава посвећено Светом Прокопију (напомена 25), што важи и за ситуацију у Грчкој (напомена 26). Свети Прокопије је увек био насликан као голобради младић средње дужине, равно ошишан и зачешљан иза ушију, обучен или као велможа (мученик) или као војник. Слично другим светим ратницима, његов војнички лик постаје преовлађујући од 11. — 12. века (напомена 27). Прва слика светог Прокопија за коју знамо, она у цркви Марије Антике у Риму, није сачувана, најстарије сачуване потичу из Кападокије, међу чијим муралима из периода 10/11. до 13. сачуване су представе Прокопија (напомене 28-30). Управо у Кападокији је настала сцена Визије Крста, вероватно када је град Свети Прокопије (Ургуп) код Кесарије постао седиште епископа у 10. веку (напомене 31-32)…

IZVOR TEKSTA https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=236843