Вода из извора Нишке Бање истиче као мешавина топле и хладних компонената, од чије размере зависи њена издашност и температура. Лековита минерална вода у Нишкој Бањи користи се из три извора различите температуре и радиоактивности:
Главно врело
На коти 248,47 на стени око 2,5 метра испод површине терена налази се Главно врело, главни бањски објекат са првобитном римском каптажом, изведеном у виду куполастог бунара озиданог у слојевима од опеке и бигра, из које одоздо избија топла вода и пење се под врх куполе. Главно врело спада међу најиздашније хомеотермне српске бањске изворе, са минималним протицајем воде од 35 l/sec и температуром воде од 38,2° до 38,5°С. Садржај минерала у води је незнатан. Суви остатак је 0,286 g/1 при температури 37,3°C. Вода са Главног врела припада радиоактивним хомеотермама, чија радиоактивност износи 10,53 до 13,4 Махових јединица. Лековито својство вода ове терме потиче од радона и микроелемената.[30]
Главно врело снабдева водом: Старо купатило (базен број 3) које потиче из седамнаестог века, Главно купатило (базене број 1 и 2), изграђено 1932, и купалишне објекте новијег датума: „Озрен“, „Зеленгора“, „Радон“ и „Терме“, изграђене у другој половини 20. века.
Сува бања
Врело Сува бања јавља се на укрштању Нишавског и Студенског раседа, 300 м југоисточно од „Главног врела“ и првобитно се појављивало само повремено, после отапања снега и обилних пролећних киша, као млаки извор, на коти за око 30 м вишој од „Главног врела“ (кота 274). Зато је пећинска терма Сува бања, окарактерисана као пример привидног пресушивања врела у крашким теренима (па отуда и потиче њен назива). Објашњава се бифуркацијом подземног тока који „храни врело“, битним процесом морфолошко-хидролошке еволуције крашких терена. Због таквог хидротермалног механизма раније је ова снажна пећинска терма била псеудопериодски извор, јер је за време ниског стања цео подземни ток отицао каналом и избијао на нижим сталним изворима.
Хидротехнички је 1931. отворењем улаза у пећину и спуштњем нивоа прелива, тј сифонског лакта, за око 70 m испод коте истицања врела, односно преко 40 m испод корита реке Нишаве, повремени извор Сува бања постао је стални извор са температуром воде за неколико степени нижом од температуре Главног врела. Радиоактивност воде овог извора је нижег степена, а минерални састав сличан осталим. Године 1931. се приступило изградњи „Хладног купатила“ (базен 5) за лечење болесника са лабилним нервним системом.[31]
После Другог светског рата извор Сува бања поново пресушује, па је по пројекту професора Пећинара (1956) извршено друго спуштање излива Сува бања за 8,5 м, на коту 265,70, чиме су настале промене у крашком хидрауличком систему Главно врело-Сува бања. У новонасталом хидролошком режиму врела Сува бања, минимални дотицај воде у сушном периоду износи 25 литара у секунди и температуром воде око 39°C, и максималним дотицајем у кишном периоду и након топљења снега од око 500 лит/сек са температуром воде око 11°C.[31]
Врело Сува бања даје од 14 до 42 литра воде у секунди, чија температура варира од 12°C до 39°C. Воде са овог врела припадају радиоактивним хомеотермама. Радиоактивност се креће између 5,96 и 6,75 Махових јединица. Радиоактивност је највећа при максималној температури воде Суве бање.[32]
Школска чесма
Врело Школска чесма (код старе школе, одатле и назив), чија је издашност 2,5 литара у секунди, а температура воде од 17°-19°C. Њена радиоактивност достиже д 36,38 до 54,70 Махових јединица, због чега се вода са овог извора користи само за пиће. Врело Школска чесма спада међу најрадиоактивније изворе воде у Србији чија радиоактивност не зависи од метеоролошких прилика.[33]
Због неуједначеног прилива воде са врела Сува бања 1958. извршено је довођење воде овог врела до Главног врела и на том саставу уграђен је привремени раздељивач за мешање ових двеју вода са преливом за сувишне воде. Тиме је омогућено уједначење температуре воде између 39°C колико износи на Главном врелу и температуре воде Суве бање која се креће између 12° и 37°C. Преко три одвода раздељивачем је омогућено снабдевање купатила водом са три температуре.[25]
Вишегодишњим упоредним метеоролошким и хидролошким осматрањима констатовано је да је термална компонента бањске воде стална и по температури и по издашности, а да промене настају услед променљивости хладних крашких компонената, чије количине зависе од атмосферских падавина у сливном (сабирном) подручју Суве планине и Коритника.[34][35][36][37]
Мерења спроведена од 1931. до 1999. године показала су да је максимална температура воде „Главног врела“ износила 41,3°C, а минимална 19°C, док су се температура воде врела Сува бања кретале између 39,4°C и 11°C.
Карактеристике термалних вода Нишке Бање
Уреди
Термалне воде радонских олигоминералних извора Нишке Бање сачињавају три компоненте: топла, хладна стална и хладна повремена (бујично-крашка) компонента. Воде термалних радонских олигоминералних извора, главног врела и Суве бање су истог порекла, што се види по хемијском саставу, количини радијум еманације, по температури и месту избијања.
Од посебног значаја је чињеница да је спектрохемијском анализом 1956. први пут констатовано присуство микроелемената, олигоминерала, рубидијума и цезијума у термалној води Нишке Бање.[38] Присуство олигоминерала у термалној води, поред балнеолошке вредности, има посебан значај за изучавање порекла термалне воде Нишке Бање.
Према категоризацији из 1997. природне олигоминералне воде из Главног извора Нишке Бање припадају категорији калцијум-хидрокарбонатних, радонских олигоминералних, хипертермалних вода.[г]
Бањска вода, према савременим истраживањима у себи садржи – алкалне карбонате са тврдоћом 5,0, и pH 7,4, натријум хлорид 0,90 mg/lit, натријум сулфат, калцијум карбонат, магнезијум карбонат, силицијум-диоксид, оксид гвожђа и алуминијума, слободну угљену киселину, литијум 0,022 mg/lit, цезијум 0,01 mg/lit, стронцијум 0,22 mg/lit.
Радиоактивност вода Нишке Бање је од 2,85 до 9,69.10−9 Ci/lit. Термалне воде Главног врела Нишке Бање садржи веома малу концентрацију радијума, који је у овој води могао бити одређен тек после упаравања веће количине воде. Добијена вредност износи око 3,8.10−12 g/lit, и значајно је мања од садржаја радијума у другим водама. Скоро сва радиоактивност воде Главног врела потиче од садржаја радона и креће се око 4.9,69.10−9 Ci/lit (концентрација радона у овој води мења се у току разних периода режима овог врела). Према томе, може се закључити да у овој води не постоји радиоактивна равнотежа између радијума и радона. Вода има несразмерно више радона него што би према условима равнотеже требало да има. Вода Главног врела се делом растура и после подземног тока кроз радиоактивни терен она избија на више места низводно дуж потока Главног врела. Концентрација радона у води ових извора је знатно већа и на једном од извора код „Школске чесме“ она достиже вредности 40.9,69.10−9 Ci/lit. Истраживањима је доказано да ове воде потичу од Главног врела а да су се накнадно активирале радоном проласком кроз терен који садржи радијум који након радиоактивне трансформације перманентно прелази у радон.[39]
Тло и вегетација
У погледу састава тла и размештаја вегетације на ширем простору Нишке Бање, доминирају, шуме, пашњаци, виногради, баште и воћњаци. Климатске условљености „наметале“ су и заступљеност неких врста субмедитеранског биља на овом простору. У времену од 1870. до 1878. а негде и до 1880. године, и касније, велики комплекси шума и лугова постојали су у сливу Јелашничке реке. У шумама тог међупланинског предела, уклопљеног између Суве планине и Куновичке површи, главно шумско дрво била је буква, затим храст, габрић, клен (кун), јасен и јоргован. Букових шума било је и у долини Куновице. На шумским пропланцима биле су честе обложине – шумски пашњаци на којима је напасана стока. Обложине су постепено разорене каснијом девастацијом природне вегетације, индуцираним вододеринама (четвртог степена денудивности). У новије време њеном регенерацијом, аграрном економском специјализацијом и урбанизацијом, видно је измењен предео географског лика Нишке Бање, тако што на већем делу простора и околине, доминирају шуме, виноградарске и воћарске зоне и баште.[40]
У нижим деловима Нишке Бање, око Нишаве заступљено је приречно дрвеће: врба, топола, јова и лужњак. У подбањској зони обрадиво земљиште чине гајњаче створене од јако карбонатне иловаче, песковите иловаче, песковито глиновите и лесолике иловаче.
У зонама побрђа Нишке Бање природна шумска вегетација највише је заступљена у сектору Коритњака. Шума припада климатогеној шуми сладуна и цера са грабићем (Carpino orientalis – Quercetum frainetto-cerris), која одговара овдашњим вегетацијским макроклиматским условима. Карактеристичних биоценоза подпровинције медитеранских планинских камењара и пашњака има у источном делу Нишке Бање и изнад Јелашничка клисура, на надморској висини од око 800 m.
Централни простор Нишке Бање, око купалишног комплекса, покривају разне биљне заједнице. Дрвенаста вегетација покрива пошумљене просторе, дрворедима багрема, јасена, липе, дуда, ораха и црног бора, јоргована, а лепо сређене паркове травњаци и цветне алеје са бројним украсним биљкама произведеним у локаном расаднику у Нишкој Бањи.
Демографија
Уреди
Према турским изворима из 1498. Нишка Бања се први пут помиње као село Бања, у саставу Нишке нахије. У њој је тада било 31 хришћанска кућа, четири неожењена мушкарца и једна удовица. Борислав Андрејевич тврди: „Ако је свака пописана кућа имала по осам чланова, а удовичко домаћинство по четири, у том случају Бања је бројала 265 становника. Ради упоређења те године Ниш је био само неколико пута већи од Бање са 95 хришћанских кућа, 17 неожењених и 32 удовичке куће“.[41]
Према турском попису нахије Ниш из 1516, Нишка Бања је била једно од 111 села нахије и носило је назив Бања, а имала је 25 кућа, 1 удовичко домаћинство, 5 самачка домаћинства.[42])[43] Године 1536, у Бањи је било 20 кућа, 5 неожењених и један неспособан.[43]
По попису из 1564. Бања је спадала у групу села са 10 до 20 кућа. Нагло опадање броја становника у односу на попис из 1498. карактеристично је за сва села Нишке нахије. Један од разлога свакако је била куга, која је, по анонимном дубровачком хроничару, 1516. погодила целу Турску, а други бежање становништва од турског зулума.[44]
Према подацима о пореским давањима из 1572. године Бања је тада имала 12 кућа и 2 неожењена мушкарца.
Године 1710, Бања је „испуштена“ из пописа, јер је била пуста.
Читлук у Бањи настао је у првој половини 18. века, после Београдског мира (1739) од када је почело масовно читлучење читавих села око Коритњака. Све до тог времена српско село Бања није обновљено, с обзиром на то да обнављању није погодовало све веће присуство Османлија у њој и положај крај Цариградског друма, којим су харали многи османски одметници. Српско становништво заселио је поново џамбас-баша хаџи-Мустафа. „Његове чифчије у Бањи мора да су били сточари, јер им је господар израдио бујурулдију да су прости од намета“ због тога што поменуто селиште нема чаира и пашњака. „Правни положај становника Бање био је заснован на њиховој обавези да поправљају мост у Нишу.“ Из овога се посредно може извући закључак да је и ранија Бања била управо на простору Кованлука, што није без основа, с обзиром на то да је становништво одатле у случају опасности могло да се повуче у шуме према Коритњаку или Радикиној бари.[46]
После више деценија (1878) у Бањи је пописано 40 кућа и 259 становника.[47]
У периоду између 1948, када је обављен први попис после Другог светског рата, и 2002. број становника Нишке Бање увећао се за више од четири пута. На ободним деловима Нишке Бање, око железничке станице и дуж јелашничког пута, као и на раутовском путу изнад врела Сува бања, настанила су се домаћинства из Раутова, Коритњака, али и других околних насеља и градова, што је значајно увећало број становника и домаћинстава Нишке Бање.[48]
У насељу Нишка Бања на почетку 21. века живи 4.437 становника,[д] а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,5 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 1.494 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,0. Апсолутни број домаћинстава у Нишкој Бањи константно се повећавао од пописа до пописа. Пораст становништва у периоду 1948—2002. повећао је и број домаћинстава са 248 у 1948. на 1.494 у 2002. са индексом 117,07 који је у том периоду виши од републичког просека (104,3).
Као организовано бањско-климатолошко лечилиште, Нишка Бања не само да има дубоке корене у прошлости, већ и бројне успоне и падовима, у зависности од смена цивилизација на простору Балкана и данашње Источне Србије. Географски положај и обиље лековите хомеотермне воде, привлачили су интересовање разних народа, како оних који су је градили, тако и оних који су је разарали.[2][52][53][54] Према расположивим подацима из литературе, прво насеље на садашњој локацији Нишке Бање постојало је још пре нове ере, у доба Келта, углавном око изворишта топле лековите воде.[55]
У средњем веку склањајући се од најезде Турака, становништво Нишке Бање напустило је тај простор и своје уточиште нашло у источном делу Коритњака, близу истоименог села, где је основано насеље под називом „Стара Бања“.
Интензиван развој Нишке Бање почео је двадесетих година 20. века када се становништво са простора „Старе Бање“ поново вратило на садашњи простор, и када је Нишке Бање први пут добила статус општине (1920).[56]
Од 1930. до 1958. Нишка Бања доживљава значајан пораст броја становника, приливом људи из градова Источне Србије, и руралних насеља у околини, који у потрази за послом и бољим животом све више насељавају ненасељене просторе Нишке Бање.
Након што је једно време била у саставу Општине Ниш, Нишка Бања је 2000. године, након реорганизације градске власти у Нишу, поново добила статус општине. Овога пута као Градска општине Града Ниша, и административни центар југоисточног простора Нишке котлине на површини од 147 km² на коме је према Попису из 2011. живело 14.819 становника. Ова реорганизација локалне самоуправе у Нишкој Бањи у првој деценији 21. века покренула је процесе њеног даљег и убрзаног развоја.
Нишка Бања је један од најстаријих културних локалитета у околини Ниша — археолошки налази потврђују да је на овој територији постојало мало насеље још у праисторији. У бигреном усеку депанданса „Радон“, 1972. откривен је Неолитски слој (керамика) који датира из периода 3300 до 3400 година пре нове ере [ж]. Из бронзаног доба, нађене су керамика, урне и камени чекић, док о животу у гвозденог доба на овој територији сведоче наруквица од бронзе, керамичке посуде са орнаментима, гвоздене секире.
Како на простору Нишке Бање, до данас, нису вршена опсежна и планска археолошка истраживања, бројни предмети из праисторије налажени су случајно у току изградње инфраструктурних објеката, депанданаса и купатила лечилишног комплекса и других земљаних или пољопривредних радова.[з] Зато Јовица Васић у својим истраживањима наводи „да се по њивама у атару Нишке Бање, и данас могу наћи делови керамичких посуда у великом броју, као и по која алатка од камена и костију“.[7]
У току изградње хотела „Миленковић” (данас хотел „Партизан”) 1935. ископано је шест дечјих гробова, који највероватније потичу из 4. века, са каменим саркофазима прекривеним двосливним покровом. У каменим саркофазима је пронађено више примерака златних алки (минђуша), са привесцима од златног лима или без њих.[58]
На простору данашњег главног парка откривени су и остаци насеља из халштатског доба и рановизантијске гробнице с краја 5. века или почетка 6. века, са две калоте, које веома личе гробницама са две калоте у некрополи у Јагодин-мали у Нишу, од којих је једна укомпонована у састав хотела „Радон“ током његове изградње.[59]
Још од давно прошлих времена, из римског утврђења у оквиру прастарог Naisusa пружао се ка истоку и надомак античке Нишке Бање, познати војни пут – (лат. Via Militaris), који је чинио знамениту античку трасу (лат. via publica, agger publicus, strata publica) којом су се, и у најзападнијем простору Понишавља, савлађивала одређена територијална одстојања. Са „стратегијског и трговачког гледишта ова траса била је најважнији путни правац Балканског полуострва“ још у ранијим друштвеним периодима, па су бројни истраживачи закључили „да се у нешто ближој прошлости, као и у знатно старијим временима, још у античко доба, за Нишку Бању и лековите воде, знало и изван локалне средине“ Главни разлог је био у томе што су бањске терме Нишке Бање биле „природом локализоване“ поред значајног пута, који је „ за дуго време чинио једини спој између античког и постантичког Запада и Истока.” [54][60]
При ископавању темеља за подизање хотела „Озрен“, пронађени су остаци римског купатила из 1. века и стари новац из 3. века који је коришћен за време владавине цара Хадријана.[61]
Сазнања о лековитим својствима извора Нишке Бање према расположивим подацима, потичу из 362. и била су позната старим Римљанима, који су у 2. веку, каптирали главно врело и изградили купатило са два базена од разнобојног мермера. У њихово време цела површина садашњег парка била је под вилама, а међу њима се налазило велико купатило, са добро изведеном каптажом над главним врелом. Каптажа и сада, после толико векова, добро служи.[62]
У време владавине цара Константина и његових наследника, у царском насељу Медијана постојало је купатило у које је посебно изграђеним аквадуктом дотицала благотворна бањска вода.
Период развоја Нишке Бање у оквиру римске цивилизације која је неговала култ воде и обилато користила благодети лековите бањске воде, нагло је прекинут варварском најездом Хуна 441. под Атилом. Тако у 5. веку са простора нишке котлине нестају велелепне тековине цивилизације: Наисус, Медијана и термални извори Нишке Бање.
У превенцији данас најмасовнијих незаразних обољења (хипертензија, кардиоваскуларне, метаболичке, респираторне, реуматичне, аутоимуне и друге болести) природни лековити чиниоци су најприхватљивији, јер почивају на холистичком приступу човеку и представљају физиолошке коректоре оштећене хомеостазе. Овакав став почива на научно утемељеној чињеници да се у природном амбијенту, бањско-климатских лечилишта, уз стручну примену природних лековитих фактора и других модерних знања и технологија, бројне категорије болесника могу успешније лечити и рехабилитовати него у медицинским установама у урбаним срединама.[88]
Лечење пацијената, применом напред наведених балнеолошких фактора, у Нишкој Бањи се обавља у Институту за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичких и кардиоваскуларних болести „Нишка Бања“, који располаже са три стационара („Радон“, „Зеленгора“ и „Терме“), савременом опремом за неинвазивну дијагностику, лечење и рехабилитацију реуматских и кардиоваскуларних болести и за оперативно лечење у домену ортопедске хирургије. Институт је и наставна база Медицинског факултета Универзитета у Нишу.
Главне балнеолошке факторе Нишке Бање, поред климатских, чине термоминералне воде које непрекидно протичу кроз бањске базене и каде, лековити гасови, пелоиди, промена средине, дијететски режим, активан и пасиван психофизички одмор.[89]
Радиоактивност и термалност вода Нишке Бање, затим њихово јонско стање и плуриметално богатство, објашњавају њихов фармакодинамизам. Оне припадају групи енегеричних вода, које примењене у бањи за пиће, купање, инхалирање итд, имају одређена физиолошка и терапијска дејства. Та дејства су и стимулативна, седативна, антиинфламаторна (антиреуматска) антиурикемијска [к] итд.[90] Значајна предност метода лечења које се примењују у Нишкој Бањи је и одсуство озбиљних нежељених ефеката лечења. [89]
С обзиром на чињеницу да већина наведених природних лековитих чинилаца има доста широку примену у индикационом смислу Бањско климатско лечилиште Нишка Бања може пружати услуге различитим категоријама корисника од потпуно здравих људи па до озбиљно болесних, с тим што се свакој категорији морају пружати тачно прописане и стандардизоване здравствене услуге.[88]
Прве одговарајуће лечилишне индикације постављене су после отварања инхалаторијума, десетак година након Другог светског рата. Главне индикације обухватале су:[л] болести локомоторног апарата, обољења респираторних органа и гинеколошка обољења.[91]
Оснивањем Института за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, и увођењем савремених медицинских научних достигнућа у којима се термални природни фактори употребљавају само као један од терапијских поступака, индикације су проширене и прецизиране и обухватају:
Izvоr https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0