Мезо и микрорељеф Нишке котлине, на чијем је југоисточном ободу налази Нишка Бања, изграђиван је различитим морфолошким процесима, а понајвише терасним (у три терасна нивоа), термалним, крашким, кластокрашким и рецентним облицима. У ствари Нишка Бања лежи у басену који је дело флувијалних акција, које су у више махова оживљавала.[11]

Специфичност морфопластике ширег простора Нишке Бање је у томе што њен знатан део обликује термални рељеф. Главна нишко-бањска терма је „искакањем“ на горњој тераси исталожила седам до осам метара високу купу од бигра. Ова гејзерска купа, постојала је све до почетка изградње новог бањског купатила (1935), када је брежуљак уклоњен. Хемијски акумулативни облици рељефа настали су излучивањем из термалних раствора.[11]

Крашки рељеф Нишке котлине заступљен је и у пределу Нишке Бање. Лијаски пешчари опасују кречњачки блок Коритњака, у чијем подножју и на странама лежи Нишка Бање, и изолују га од кречњачког масива Суве планине у посебну хидрогеолошку целину.[12]

Брдо Коритњак представља типски предео покривен красом, у одмаклом стадијуму морфолошко-хидролошког развитка, на површини од око 2,5 km², на коме је откривено двадесетак вртача различитих димензија. Вртачасти крашки облици могу се наћи и у самој Нишкој Бањи. Тако се на бањском простору могу видети облици антропогене геоморфологије, на доњој тераси која се диже одсеком од нишавске равни високим 18 до 22 m, и на којој су постојала левкаста удубљења врела, веома богата калцијум-карбонатом који се таложио на њиховом ушћу, пошто се ту разливао.[5]

Кречњачки блок Коритњак укљештен је између три раседа: Заплањског, на северозападу, Нишавског раседа на северу и Студенског раседа на североистоку. Дуж Студенског раседа усекао се Раутовачки поток, који има посебан утицај на квалитет вода термалних врела Нишке Бање.[11]

И поред заштитних мера, на Коритњаку у рејону Нишке Бање на релативно малој површини, запажају се скоро сви денудивни облици, који наговештавају интензиван процес. Ови облици везани за антропогене објекте: путеве, насеља и обрадиве површине, према степену денудивности највише угрожавају југоисточни део Коритњака. Ту се претежно срећу процепи и пролоке, али и индуциране вододерине (четвртог степена денудивности), које за последицу имају напуштање обрадивих површина.[
Сићевачка клисура се налази на јужнонишавском раседу (у непосредној близини Јелашничког и Кутинског раседа) којим је формиран јужни обод нишког терцијарног басена, који је јасно изражен и на северним странама Кованлука изнад Нишке Бање. Он се укршта са заплањским и студенским раседом, дуж којих је вршено спуштање терена и формирање неогених басена. У овој раседној зони избијају терме Нишке Бање. Геолошко-морфолошка разноврсност је једна од основних карактеристика овог подручја у коме преовлађујућу масу стена чине мезозојски кречњаци.

Izvоr https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0