U ovom albumu su original fotografije (bez photoshop-a) iz 1957,1958 i 1966, na kojima se nalazi moj Milan MIlosavljević iz Ćukovca kod Prokuplja, sa njegovim potomcima (sinovi, ćerke, snaje, zetovi, unuci, praunuci …), koji žive po Srbiji. U albumu su fotografije njegovog sina Svetislava Tise dok je radio ambasadi u Indoneziji 1956 god, sa sinovima Stojanom i Momirom, koji je ujedno i fotografisao sve ove fotografije iz albuma. Hvala Momiru Milosavljeviću i njegovoj porodici za ovako divne fotografije, koje podsećaju na naše pretke i korene, i ujedno pokazuju kako se živelo, radilo, a i oblačilo u Topličkom kraju pre 50-60 godina. KRATKA ISTORIJA MILOSAVLJEVIĆA IZ ĆUKOVCA Ova kratka istorija nastala je iz priča i sećanja starijih članova familije i mora se dopunjavati u zavisnosti od novih saznanja. Milosavljevići su u Toplicu, tačnije, u selo Ćukovac došli sa Zlatibora pre srpsko-turskih ratova i konačnog oslobođenja južnih krajeva Srbije od Turaka i Berlinskog kongresa 1878. To se može zaključiti na osnovu tapija za kupljenu zemlju od Turaka i po nazivima nekih njiva (Goljevača, Gubetin, Paraspur, Bučinsko). U tom momentu bilo je turskih kuća, čiji ostaci ili delovi posuđa-grnčarije su nalaženi veoma dugo na Džolu (turski vrh), pa se i danas mogu naći u Goljevači. U to vreme, u Ćukovcu su bile starosedelačke familije: Đokići, Jovići, Novkovići, Milenkovići… Prvi poznati predak Milosavljevića bio je MILOSAV PETROVIĆ, koji je došao u Ćukovac. Prema priči, trojica braće Petrovića došli su iz Hercegovine, preko Novog Pazara i Zlatibora. Otuda nadimak Ere. Jedan od braće je otišao prema Aleksandrovačkoj župi, drugi negde prema Kopaoniku. Njihove veze su očigledno prekinute, iako je Branislav Milosavljević-Branko, negde pedestih godina XX veka, naišao na neke od rođaka u okolini Aleksadrovca župskog. Međutim, veza nije nastavljena. Nepoznato je kada je rođen ni kada je umro Milosav. Na njegovom spomeniku na Ćukovačkom groblju, koji je očuvan sve do kraja XX veka, pisalo je: „Ovde počiva Milosav Petrović, požive 85 godina. Spomen podiže sin Vujica“. Njegova supruga, prema sećanju bila je Avasina. Ne zna se koliko je tačno dece imao Milosav, jedino da je imao dva sina od kojih je zapamćen Vujica. Nije poznato kada je VUJICA PETROVIĆ promenio prezime u MILOSAVLJEVIĆ, jer se u matičnim knjigama rođenih iz 1892. godine, kao otac Jerine navodi Vujica M. Petrović, dok se u matičnim knjigama iz 1897/98, pod rednim brojem 56, kao ime oca Milana navodi Vujica Milosavljević. Vujica se ženio tri puta. Iz prvog braka sa Stanikom imao je Jerinu (26.9.1892.) i Stanu (1895-11.5.1986). Jerina se udala za Jordana iz Donje Toponice. Stana se udala za Aksentija-Ceku Miladinovića iz Ćukovca i rodila četiri sina i dve kćeri. Iz drugog braka sa Janikom Vujica je dobio sina Milana, koji je njemu bio treće a Janiki prvo dete. Janika je umrla ubrzo posle rođenja sina Milana. Vujica je stupio u treći brak sa Teodorom iz Bogojevca, koja je sa sobom dovela svoju kćer Višnju. Višnja je po sopstvenoj želji sahranjena na delu groblja Milosavljevića. Teodora je bila pismena žena, što je bila retkost za seoske žene. Nisu poznati podaci kada je rođen i kada je umro Vujica. Njegov spomenik nije sačuvan na Ćukovačkom groblju. MILAN V. MILOSAVLJEVIĆ (15.02.1898-30.10.1959) rođen je u Čukovcu od oca Vujice i majke Janike. Ocu treće, majci prvo dete; kuma Danica, žena Riste Stankovića iz Ćukovca (Knjiga rođenih 1897/98, pod brojem 56). Rano je ostao bez majke. Naučio je da čita i piše od svoje maćehe Teodore. Voleo je da čita novine, posebno „Politiku“ i o tome voleo da vodi razgovore sa svojim unucima. U nedostaku papira za zavijanje duvana ponekad je koristio novine. Znao je veliki broj junačkih narodnih pesama, koje je recitovao u retkim prilikama. Bio je cenjen domaćin, nastojeći da uvek prednjači sa poljoprivrenim radovima. Zahvaljujući ugledu dugo je bio porotnik suda u Prokuplju, a bio je i prvi predsednik zemljoradničke zadruge (kolektive-pravljene po modelu sovjetskih kolhoza). Bio je strog, ali su ga svi voleli i poštovali. U starosti se posebno posvećivao poslovima oko vinograda i bostana, u koju svrhu je pravio kolibe od slame u kojima je boravio od početka leta do berbe vinograda. Lično skroman, uživao je u cigaretama koje je sam savijao od najboljeg hercegovačkog duvana, tako da su mu brkovi i prsti desne ruke bili žuti. Milan se oženio LJUBICOM (1894-1963), rođenom Petrović, iz sela Vlahova. Ljubica je bila brižna i požrtvovana majka i baba. Umela je da ni iz čega napravi veoma ukusna jela, kombinujući često povrće iz bašte sa različitim travama. Pored ostalog, njeni specijaliteti su bile voćke-suve šljive, jabuke i kruške, koje je držala u njenom posebnom kovčegu (kovčeku, kako se pogrešno govori u Toplici) u kome je donela svoju partu (rukotvorine koje mlada donosi u miraz). Neobično za seosku ženu, ponekad je pušila „kupovne“ cigarete uz raženu kafu. Deca su volela da poližu soc iz njene dobro zaslađene kafe. Uživala je poštovanje, dece, unučadi i srodnika. Imala je smisla za humor i ponekad se šalila sa svojim preozbiljnim mužem, koga je izuzetno uvažavala, zabavljajući unuke. Sahranjena je na porodičnom delu Ćukovačkog groblja, pored svog supruga i dvojice rano umrlih sinova. Ljubica je rodila desetoro dece: Branislava 1917, Olgu 1918, Vitomira 1921, Radisava 1922, Svetislava 1924, Zorku 1926, Petra 1927, Milisava 1929, Danicu 1930 i Vidosavu 1933. BRANISLAV MILOSAVLJEVIĆ, (7.01.1917-1986) Bana, Bata, kako su ga svi oslovljavali, uključujući njegovu decu. Verovatno je ovo obraćanje preuzeto od njegove braće i sestara. Bio je odgovoran i radan, cenjen i vešt u svim poslovima koje je praktikovao. Levoruk, snažan i vešt, bio je stopljen sa poljoprivredom i odgovornošću, ne samo za užu, već i širu porodicu. Voleo je da deci priča priče o Eri, koji uvek nadmudri Turčina, sa zaključkom: “I mi smo Ere“, što znači da treba da budemo ponosni na svoje poreklo. Branislav se oženio BOSILJKOM, Boskom, Snašom (1914-1987) rođenom Jović iz susedstva. Ostala je anegdota o tome kako je udvarajući se Boski kupio ovoj bombone u fišeku. Kad su ga sestre pitale šta je to, odgovorio je: „Za majku karaboja (crna boja)“, pošto se i ona prodavala u fišecima. Bosiljku su svi, uključujući njenu decu, oslovljavali kao Snašu, što su verovatno prvobitno koristili njeni deveri i zaove. Bila je brižna prema svojoj i ostaloj deci, koja su boravila u zajedničkom domaćinstvu sa svekrom i svekrvom. Učesnica posleratnih radnih akcija u Padinskoj skeli pored Beograda. Nakon smrti sahranjena na Ćukovačkom groblju. Branislav i Bosiljka imali su četvoro dece: Dobrila (1938), Dobrivoja (1940-1999), Radivoja (17.04.1942) i Krstivoja (1944-2007). Dobrila se udala za Tomislava Kitanovića iz Ćukovca i sa njim rodila Anu i Mikija. Živi u Prokuplju sa sinom i njegovom porodicom. Dobrivoje, Bale, Milisav (14.04.1940-8.01.1999) je najpre bio poljoprivrednik, a posle odslužene vojske u kojoj je bio instruktor vožnje, radio je kao instruktor i službenik Auto moto društva u Prokuplju. Izvanredan frulaš i šarmer. Učestvovao je i pobeđivao u mnogim takmičenjima amatera. Oženio se Ljubinkom, Binom (12.04.1943-14.07.2005), rođenom Milenković iz Ćukovca i dobio dvije dece: Snežanu (10.02.1962) i Slavišu (29.04.1964). Snežana se udala za Novicu Andrića iz Resinca, sa kojim je rodila Daliborku i Draganu. Slaviša Milosavljević se prvo bavio poljoprivredom, radio jedno vreme kao bravar-limar, ali se vratio prvobitnom zanimanju zbog raspada preduzeća. Slaviša se oženio Dragijanom (2.12.1965), rođenom Nikolić, iz Gornje Stržave, po zanimanju staklar-graver i tekstilni tehničar. Posle zatvaranja preduzeća radi kod privatnika na proizvodnji kora za pite. Iz ovog braka potekli su: Vladica (8.03.1989 i Sandra (4.09.1991). Vladica je završio srednju mašinsku školu i nakon više pokušaja zaposlio se u fabrici „Leone“. Omiljen drug i dobar fudbaler. Sandra je završila poljoprivrednu školu i takođe se zaposlila u istoj firmi, prava lepotica. Radivoje, Raša, Rade (17.04.1942) se bavio poljoprivredom, a potom se zapošljava u Auto moto društvu, gde kao instruktor vožnje i stiče starosnu penziju. Sa velikim smislom za humor i porodične zabave. Čekao da njegova maloletna supruga stekne punoletstvo i oženio se Vukicom (23.12.1951), iz Gornje Stržave, uz odobrenje njenih roditelja. U braku su dobili: Draganu (24.11.1968), koja se udala za Zorana Dramićanina iz Prokuplja, sa kim je rodila Stevana (1.01.1988) i bliznakinje: Milenu (19.9.1989) i Mariju (19.9.1989). Radivoje i Vukica dobili su i sina Dejana (28.06.1971), koji se nakon odslužene vojske zapošljava kao instruktor vožnje, radeći uglavnom kod privatnih poslodavaca. Odličan sportista i naročito fudbaler, a potom i ribolovac. Po izgledu i pokretima najviše podseća na njegovog pradedu Milana. Dejan se oženio Suzanom (18.04.1976), rođenom Cakić iz Beograda. U njihovom braku rodili su se: Nikola, Nidža (10.7.1996) i Branislav, Bane (28.12.1997), koji je nasledio pradedino ime. Obadvojica dobri đaci i fudbaleri i veoma visoki. Krstivoje, Kica (11.4.1944- 7.7.2007), najmlađe i pomalo maženo dete Branislava i Bosiljke. Završio je osnovnu školu i nakon odslužene vojske pokušavao da se zaposli van poljoprivrede, odlazeći i u Beograd. Konačno je uspeo da se zaposli u „Fijazu“, gde je stekao zvanje KV radnika i stekao invalidsku penziju. Prerana smrt sina Dragana oterla je i njega u grob. Krstivoje se oženio Radojkom, Duni (3.1.1945), rođenom Milenković, iz Donje Trnave, koja je završila četvororazrednu osnovnu školu i posvetila se porodici i brizi oko poljoprivrede. U ovom braku rođeni su Dragan (24.11.1968-21.7.1997) i Danijela (3.1.1976), koja se udala za Dejana Milovanovića, policajca iz Prokuplja i rodila Milicu (2005) i Milijana. Dragan je završio mašinsku metaluršku školu, ali nije uspevao da se zaposli u struci, već je radio razne povremene poslove kako bi doprineo porodičnoj ekonomiji. Dragan se oženio Silvanom (1975), rođenom Miljković, iz Bele vode. Iz ovog braka rodio se Stefan-Ceci (25.7.1996). Nažalost Dragan nije uspeo da dugo uživa i podiže svog sina. Odnela ga je opaka bolest. Sahranjen je na Ćukovačkom groblju. Stefan Milosavljević živi sa svojim majkom i očuhom u Prokuplju, ali redovno dolazi svojoj rodnoj kući i baki u selu. Druži se sa svojim rođacima, posebno sa Nikolom i Banetom. OLGA (1918-2002), najstarija kći Milana i Ljubice, pomagala je majci oko domaćih poslova i podizanja mlađe braće i sestara. Svi su je oslovljavali sa Datka. Udala se za Dragutina (Nikodije) Milića iz prvog komšiluka, rodjenog 14.04.1923. Ovaj je radio kao sef klanice u Prokuplju, a preminuo 10.05.1996. Olga je preminula 18.06.2002. U braku Olge i Dragutina rodili su se: Stojanka-Cana (20.10.1941- 23.3.214), koja se udala za Dragomira Novkovića (14.11.1940-18.3.1998.) iz Ćukovca i sa njim rodila Milomira-Miću (22.6.1961) i Miroslava-Mošu (6.5.1963). Milomir se oženio Zoricom (Dimitrijević), sa kojom je dobio Ivana i Ivanu. Miroslav se oženio Vesnom (Petković) (5.10.1962) i ima sinove Stevana i Dušana. U braku Olge i Dragutina kao drugo dete, rodila se Dragica-Gaca-Cika (1943), koja se udala za Đoleta Milosavljević, iz Vodica, sa kojim je rodila Ivana (1964) i Biljanu (1967). Treća kći Slađana-Džuni rodila se 1946. godine i udala za Tomislava Sredojevića iz Gubetina, sa kojim je dobila Srđana i Suzanu. Najzad, Olga i Dragi su dobili blizance Veroljuba-Verka i Veru-Mizu (21.08.1948.). Veroljub je radio u gradjevinskom preduzecu TOPLICA Prokuplje, a onda je penzionisan. Veroljub se oženio Sasenkom (Slavimir) rodjenom 13.02.1949. Bila je diobra domaćica I brižna majka, ali je preminula 23.05.2009. Iz braka Veroljuba i Sašenke rođen je Jugoslav 02.09.1969. Voli životinje i ceveće. Radi u konpaniji HISSAR Prokuplje. Jugoslav se oženio Dragicom (Jovan) rodjenom 01.12.1975. Kao i Jugoslav radi u kompaniji HISSAR Prokuplje. Verko i Caca dobili su i kćer Jasminu 01.12.1967. Trenutno je nezaposljena. Ona se udala za Bratislava (Miroslav) Djordjevića, rodjenog 26.03.1964. On je radio u IPM Beograd, ali je preminuo 04.03.2001. U braku sa Bratislavom Jasmina je rodila Sanju, udatu Ratkovic 20.10.1987., koja radi u GAK Narodni Front Beograd i Ivana 29.07.1990. Ivan radi u privatnom obezbedjenju SETTRA Beograd. Vera je završila osnovnu školu i bavila se poljoprivredom. Udala se za Novicu Đokića (još jedna veza sa ovom familijom). Jedno vreme je radila u privatnoj mlekari. U ovom braku rođeni su Miki i Nataša. VITOMIR, Toma, Vita (4.1.1921-9.1.1998), prvo poljoprivrednik, a potom radnik na vojnim bazama, učesnik u ratu pre kapitulacije Italije, oficir Narodne milicije, nakon završene gimnazije i oficirske škole. Karijeru je završio kao pukovnik milicije, otišavši u penziju. Sahranjen je na Niškom Novom groblju. Brižan suprug i otac. Odgovoran, disciplinovan i veoma revnosan u svojoj dugotrajnoj službi. Dobar ribolovac i šahista. Izvanredan igrač i najsloženijih narodnih kola. Brižan i strog otac, blag i pažljiv deda. Vitomir se oženio lepom nežnom komšikom Nadom (plot je delio njihova domaćinstva), ćerkom Dobrosava Đokića (1921-12.6.1946). Nažalost, galopirajuća tuberkuloza, koja je harala posle rata, odnela je i ovu mladu ženu. Vitomir je bio u oficirskoj školi i bio sprečen da prisustvuje sahrani supruge. Postao je udovac sa dvoje male dece. U braku sa Nadom rodili su se Milosav (24.11.1941) i Emilija (12.2.1946). Vitomir se po drugi put oženio Radmilom (1926-1972), rođenom Marinković iz sela Kočana, kod Doljevca. Radmila je bila izvanredna domaćica, pažljiva supruga i prava majka i svojim pastorcima. Umela je da privuče pažnju pomažući drugima i prirodnom lepotom. Iz ovog braka rodio se Timošenko (1.10.1948). U vreme kada je konačno mogla da uživa i smirenije živi, Radmilu je odnela neizlečiva bolest i sahranjena je na niškom Novom groblju. Vitomir se treći put oženio sa Dušankom iz Staničenja kod Pirota. Milosav, Mile (24.11.1941) završio je učiteljsku školu (Kruševac, Šabac), diplomirao i magistrirao na grupi za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, stekao Diplomu visokih evropskih studija u Nanciju-Francuska, a doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (prvi doktor nauka u familiji). Radio u Predsedništvu Saveza omladine Jugoslavije, bio saradnik i direktor Instituta za socijalnu politiku, profesor i direktor Više škole za socijalne radnike, profesor Fakulteta političkih nauka i Defektološkog fakulteta u Beogradu. Predavao na mnogim univerzitetima u inostranstvu (Exeter, Bristol, London, Berlin, Stokholm, Bari, Ankona…). Pomogao je izradu elaborata i otvaranje Odsjeka za socijalni rad na Filozofskom fakultetu u Banja Luci, gde je predavao od 2000. do 2011. godine. Pomogao da se osnuje Departman za socijalni rad na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu, na kome je predavao 2011-2012. godne. Napisao preko dvadeset knjiga i više od trista članaka, eseja i prevoda. Posvećen porodici. Voli svoju rodbinu, Toplicu i Ćukovac u koji sa oduševljenjem odlazi kad god mu se ukaže prilika. Voli muziku i sam je učio i svirao violinu, dok se samoobučio za sviranje harmonike. Voli ribolov i veliki deo vremena provodi na splavu na Adi Ciganliji, gde je napisao mnoge tekstove. U leto 1971. godine oženio se Ljiljanom, Ljiljom (16.2.1948-17.08.1998), rođenom Petković. Ljiljana je volela narodnu tradiciju i studirala je etnologiju. Radila je kao komercijalni predstavnik „TIV-a“ iz Vranjske Banje, a jedno vreme je držala i samostalnu trgovinsku radnju u Kaluđerici („Jami“-butik za decu). Znatiželjna i nemirna duha volela je putovanja i dobre knjige. Iskrena i otvorena, nije volela izveštačene i lažljive osobe. Nažalost, nije dočekala da uživa u svojim unucima. Junački se borila sa opakom bolešću preko četiri godine i, najzad, se predala. Kremirana je na Novom groblju u Beogradu, gde počiva pored svojih roditelja Mileve (Meci) i Radivoja, (Rajka Džindže). U braku Milosava i Ljiljane rođeni su Katarina (8.06.1974) i Milan (26.04.1980). Katarina, Nina, Kaća je studirala matematiku, a završila Višu poslovnu školu, Odsek informatike i stekla zvanje inžinjera informatike. Kasnije studira socijalni rad na Fakultetu za medije i komunikacije. Pobeđivala je na takmičenjima u matematici i šahu u osnovnoj školi. Igrala je folklor, čak i fudbal. Radila je jedno vreme u samostalnoj trgovinskoj radnji svoje majke. Bila je i saradnik Centra za socijalne inovacije po ugovoru sa UNDP. Zaposlena kao sekretar Departmana za socijalni rad na Fakultetu za medije i komunikacije. Katarina je 2002. godine stupila u brak sa Draganom Milenkovićem (1974) iz Zemuna. Dragan je završio srednju saobraćajnu školu i bavio se različitim poslovima najduže u Lukoil-u i „VIP-u“. Odličan veslač u mladosti i majstor i instruktor aikida. Iz ovog braka rođeni su Marko (24.01.2004) i Mihajlo (18.12.2009). Milan, Milkan, Milanče (26.04.1980) krenuo u gimnaziju, ali je više voleo konkretne poslove pa je nastavio i završio srednju saobraćajnu školu u zvanju tehničara za motore i motorna vozila. Upisao Višu elektro-tehničku školu, ali je više voleo konkretan rad i dobro izučio sve poslove oko automobila. Neko vreme radio u servisu Tojote, ali je nezadovoljan odnosima napustio i bavi se različitim poslovima rekonstrukcije i popravke kuća i stanova. Razvijena tehnička kultura, kreativnost i „zlatne ruke“, ali neambiciozan oko formalnog učenja. Od 2004. godine živi sa Draganom Ilić (24.12.1982) rođenom u Majdanpeku. Dragana radi kao vaspitačica u dečjem vrtiću i završava Učiteljski fakultet, smer za vaspitače. Dragana i Milan dobili su sina Đorđa 6.12.2013. godine. Emilija, Ema, Mica (12.2.1946) studirala i završila Ekonomski fakultet u Beogradu i Nišu. Rano se specijalizovala za kompjutersko projektovanje i menadžment, radeći u Elektronskoj industriji i „Niš ekspresu“. Imala je značajne funkcije (Predsednica Konferencije Elektronske industrije sa preko 40 hiljada zaposlenih, rukovodilac ERC i sl.). Veliki altruista, veoma odgovorna u svemu što radi. Požrtvovana supruga, majka, baka i rođaka. Ulaže puno energije i osećanja u negovanju srodničkih, prijateljskih i kolegijalnih odnosa. Emilija se udala za Životu, Žižu Milića (07.11.1943) iz Niša. Života je, kao diplomirani pravnik, radio u opštini, „Niš ekspresu“, „Centroturistu“ i ponovo u „Niš ekspresu“ do odlaska u penziju. Nenametljiv, druželjubiv i rado prihvaćen u svakoj sredini i društvu. Voli sve sportove, ali kao posmatrač. Emiliji i Životi rodili su se Vladimir (1.08.1973) i Nataša (27.07.1975). Vladimir, Vlada je diplomirao medicinu i specijalizirao anesteziologiju. Posvećen medicini i porodici. Jedno vreme je radio u Ćićevcu, kao lekar opšte prakse, a nakon specijalizacije se zapošljava u Kliničkom centru u Nišu. Dobroćudan i rado viđen u svakom društvu. Pasija mu je ribolov. Od oca nasledio interes za sport, ali, takođe, u posmatračkoj ulozi. Vladimir se oženio Majom Conić iz Bele Palanke. Maja je završila višu medicinsku školu, strukovnu medicinsku školu kao instrumentarka u Kliničkom centru u Nišu. Maja je rodila Nadu (17.07.2007) i Veru (30.7.2009). Nataša je diplomirala na grupi sa psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radila je u Centru za socijalni rad u Aleksincu, putujući svakodnevno. Potom se zapošljava u Gerontološkom centru u Nišu. Nataša se udala za Zorana Mladenovića (Dragan) iz Niša i sa njim dobila sina Dimitrija (2010). Zoran ima diplomu strukovne škole za menadžment. Bio je aktivan član i funkcioner Demokratske stranke do njene podele. Radio je u toplani i gradu Nišu. Trenutno radi u „Elektroistok-u“. Timošenko, Tima završio gimnaziju i studirao pravni fakultet, ali su ga druga interesovanja, pre svega, za fudbal i novinarstvo usmerila u drugom pravcu. Bio je izuzetno talentovan fudbaler (Mačva iz Šapca i Radnički Niš), ali je karijeru prekinuo rano, zbog slabijeg uspeha u školi. Drugu pasiju počeo je da praktikuje u „Listu mladih“ u Nišu, da bi novinarsku i uredničku karijeru sve do penzije 2012. godine ostvarivao u „Narodnim novinama“. Kao veoma cenjen aforističar i satiričar dobijao je i književne nagrade. Neke njegove knjige pretvorene su u pozorišne predstave, u kojima je i sam igrao. Veoma duhovit i dobrodošao u svakom društvu. Pored ovih pasija zaražen je i ribolovom. Oženio se kratkotrajno Zoricom. Nakon razvoda oženio se Slađanom, Bebom rođenom Tasić iz Niša. Beba je završila srednju umetničku školu i jedno vreme uspešno vodila privatnu galeriju. Iz ovog braka rodio se Ivan (24.11.1976). Višestuko talentovan (muzika, slikanje, dizajn) dugo je tražio sebe, tako da je produženo studirao pravni fakultet. RADISAV-Dile (15.11.1922-15.2.1993). Nakon osnovne škole obučen je za harmonikaša i krojača. Učesnik u ratu od 1942. godine, ranjen na Sremskom frontu i imao status ratnog vojnog invalida. Završio je Višu školu socijalnog osiguranja i bio direktor Zavoda za socijalno osiguranje, upravnik bolnice i predsednik Opštine Prokuplje. Imao je razne političke funkcije, među kojima i predsednika opštinskog odbora SUBNOR-a. Izuzetno uredan i odgovoran; pravi narodni tribun, lično skroman do asketizma. Pored muzike pasija mu je bio ribolov. Umro od raka i sah- ranjen na Prokupačkom groblju. Radisav se oženio Milevom (19.11.1931) iz Male Plane, izuzetnom i brižljivom suprugom, majkom i bakom, koja bdi nad čitavom porodicom. Izvanredna gostoljubiva domaćica. U ovom braku rođeni su Lenjin (26.11.1948) i Bratislav (7.7.1953). Lenjin, Leša je završio Arhitektonski fakultet u Nišu i radio kao arhitekta, projektant i direktor arhitektonskih biroa i javnih komunalnih preduzeća u Prokuplju. Politički aktivan (Savez komunista i Socijalistička partija-član Glavnog odbora), tako da je obavljao različite funkcija, pored ostalih i potpredsednika Opštine Prokuplje, člana Opštinskog veća i sl. Ima čin rezervnog majora. Poseduje specifičan smisao za humor. Jedno vreme bio dobar ribolovac, ali se više okrenuo politici. Hobi mu je i fotografija. Malo duže je momkovao i oženio se Miladijom, Bebom (24.5.1953), rođenom Lazović iz Kosova Polja. Miladija je završila medicinu i specijalizaciju. Radi u bolnici u Prokuplju. U ovom braku rodio se Dušan (10.7.1995), sjajan mladić, dobar matematičar, fizičar i kompjuteraš. Učestvovao je na raznim takmičenjima u znanju. Bratislav, Braca završio je zanat automehaničara i uglavnom radio na poslovima vozača u pošti u Prokuplju. Tih, nenametljiv i jednostavan. Oženio se Dragicom (22.8.1954), rođenom Jeremić iz Bogujevca. Dragica je završila srednju školu i radila kao službenik. Iz njihovog braka rodile su se Maja (27.12.1979) i Marina (10.5.1988). Maja je završila medicinsku školu, udala se za Zorana Milenkovića iz Ćukovca, žive u Švajcarskoj i dobili su kćer Nikolinu. Marina završava pravni fakultet u Nišu. Talentovana sportiskinja, posebno u ženskom fudbalu. SVETISLAV, Sveta, Tisa (18.4.1924–28.11.2013) završio opančarski zanat. Nakon učešća u ratu radio u Narodnom odboru opštine, a nakon završene Više upravne škole odlazi kao diplomata SFRJ u Izrael. Potom naizmenično radi u Ministrastvu inostranih poslova u Beogradu i u ambasadama u Indoneziji, sekretar a potom i vice-konzul u Bugarskoj, u Engleskoj, kao i u generalnom konzulatu u Kijevu, u to vreme u sastavu SSSR-a. Sa svih putovanja svakom članu familije i prijateljima donosio vredne poklone, kao što je iz Izraela slao pakete banana i limunova. Posvećen poslu i porodici. Umro je poslednji od svih svojih rodjenih braće i sestara, sahranjen je na Novom Bežanijskom groblju u Beogradu. Svetislav se oženio devojkom iz prvog komšiluka Momirkom (15.04.1926) rođenom Đokić, sestrom od strica Nade udate za Vitomira. Dok je Svetislav predano i puno radio na poslu Momirka je brinula o porodici, a nakon Svetinog penzionisanja i o unucima, posebno tokom leta kada su ovi boravili u vikendici u Ćukovcu. Blisko vezani jedno za drugo Svetisla i Momirka su dobili Stojana i Momira. Stojan, Stole (15.07.1948-08.07.1988) je završio Ekonomski fakultet u Beogradu i radio kao diplomirani ekonomista u Zajednici Jugoslovenske elektroprivrede, elektroprivredi Srbije i Aeroinženjeringu. Od stranih jezika je prvo progovorio arapski sa nepune tri godine. Zahvaljujući svom istančanom sluhu, lepo je svirao harmoniku, gitaru i savršeno lepo pevao. Iz praktičnih razloga se opredelio za ekonomiju, a strast su mu bili automobili i motori koje je rastavljao na sastavne delove i sam radio generalni remont motora. Položio je vozački u sred gradske vreve Londona sa svega par časova obuke čim je ispunio starosne uslove. Bio je i strastan ribolovac. Iako fizički snažan umro je mlad i sahranjen na Novom Bežanijskom groblju u Beogradu. Stojan se oženio Nevenkom (05.11.1948-29.3.2014), rođenom Prodanović u Slavonskom Brodu. Nevenka je završila Poljoprivredni fakultet, prehrambeni smer, radila je na inspekcijskim i bankarskim poslovima. U ovom braku rodila se Irina (25.07.1979), koja izvanredno liči na svog oca. Uspešno je završila Fakultet političkih nauka i udala se za Radeta Markovića (1976) iz Beograda. Momir, Moša (21.01.1951) rođen je u Jafi, delu Tela Aviva u Izraelu. U dečji vrtić išao je u Džakarti, osnovnu škole završavao je u Prokuplju, a gimnaziju u Londonu. Izuzetan matematičar i fizičar, završio je Prirodno matematički fakultet, Odsek za fiziku i sa 28 godina doktorirao atomsku fiziku. Pored Naučnog instituta „Vinča“ radio je i istraživao u mnogim stranim institucijama u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Rusiji i dr. Učestvovao na mnogim međunarodnim naučnim konferencijama i skupovima, i medjunarodnim projektima, pa su ga putevi saradnje vodili od Tokija, Pekinga, Tajlanda i Singapura na krajnjem istoku do Kalifornije, Vankuvera i Tijuane na krajnjem zapadu, odnosno Stokholma i Kopenhagena na krajnjem severu do Južnoafričke republike i Kejp Tauna na krajnjm jugu zemljine kugle. Svira gitaru i korektno, ali stidljivo, peva. Poseduje smisao za specifičan humor, voli muziku. Momir se oženio Mirom (07.12.1949) rođenom Jakovljević u Novom Sadu. Mira je završila Medicinski fakultet i specijalizaciju iz pedijatrije. Svoju profesionalnu karijeru provela je većim delom u Domu zdravlja u Zemunu, kao pedijatar specijalista. Iz ovog braka rodili su se Ana (04.05.1977) i Milan (22.06.1979). Ana (04.05.1977) je završila Biološki Fakultet i zaposlila se u Institutu u „Vinči“. Osnovnu školu je počela sa pet godina u Engleskoj, gde je potpuno prihvatila ponašanje i govor malih engleskinja, a zatim je nastavila školovanje u Beogradu. Uspešno je završila i nižu muzičku školu na grupi za klavir, kod kuće je svirala na pijaninu koji joj je na poklon doneo deda Sveta iz Kijeva. Podseća na baba Momirku iz mladjih dana, i na nju ima dara za ručni rad i lepo ukrašavanje ikebana, kolača i torti. Iako ima mnoge talente i sposobnosti, ne voli da to posebno ističe. Udala se za Igora Grcea (06.11.1976) iz Zemuna, sa kojim su zajedno još iz srednjoškolskih dana, i dobila kćer Taru (16.12.2007) i sina Sergeja (14.09.2010). Milan (22.06.1979) je završio gimnaziju, studirao elektrotehnički fakultet i fakultet za računarstvo, a potom je završio specijalizovane kurseve Majkrosofta za programera. Radi kao uspešan programer, izmedju ostalog i za inostrane kompanije iz Dubajija, Simens iz Nemačke, a u saradnji preko domaće firme Dunav. Ima izuzetnu sposobnost koncentracije, kada ga zainteresuje nešto kao kompjuteri, sviranje gitare, klavijatura, komponovanje muzike na računaru, ili ubacivanje trojki u košarci, ne odustaje dok sve ne savlada do sopstvenih granica. Kao srednjoškolac i student je izvanredno svirao solo gitaru, nastupajući sa svojim orkestrom na prestižnim pozornicama u Beogradu, od Doma omladine, SKC, Fest, do trgova u toku bombardovanja 1999 i dr. Oženio se Sanjom (07.05.1980), rodjenom Marić iz Zemuna. ZORKA (1926-28.10.1972) se bavila poljoprivredom. Udala se za Anđelka-Đelu Milenkovića iz Ćukovca i sa njim rodila Divnu i Petra. Jedno vreme radila zajedno sa svojim suprugom u Iverdonu, Švajcarska, gde su oboje stekli penziju. Nije dugo uživala svoju penziju, tako da je nakon smrti sahranjena na Ćukovačkom groblju, gde joj se nešto kasnije pridružio i Đela. Anđelko je bio veoma odgovoran i ozbiljan radnik, koji nikada nije mogao da sedi besposlen. Nažalost, slično njegovom ocu Miloju, stradao je od balvana koji se otkačio sa prikolice i usmrtio ga, dok je bio pasivan posmatrač. Divna (8.03.1951) je završila višu ekonomsku školu i skoro čitav radni vek prove- provela u „Hisaru“. Udala se za Miću Jovića iz Ćukovca. U ovom braku rodili su se Saša (18.09-1972) i Slaviša-Bucko, (9.03.1975). Saša se oženio Jelenom, rođenom Veselinović iz Nove Božurne, sa kojom je dobio Stefana (13.01.2006) i Vuka (20.07.2008). Slaviša se oženio Oliverom Simić iz Donje Stržave, koja mu je rodila Milu (27.08.2007) i Janu (20.05.2009). Petar-Pera (1949) završio je osmogodišnju školu i jedno vreme se bavio poljoprivredom. Posle više pokušaja zaposlio se u Fabrici obojenih metala u Prokuplju, kao kvalifikovani radnik. Pošto je fabrika propala ponovo se vratio poljoprivredi. Oženio se Dragicom (7.1.1953), rođenom Tasić iz Orljana. Preduzimljiva, vredna i snažna Dragica se bavi svim kućnim i poljoprivrednim poslovima. Majstor za povrće, bostan i pečenje rakije i dobar trgovac. Iz njihovog braka rodili su se Bojan (7.3.1977) i Predrag-Preža (26.3.1977). Bojan je završio srednju tehničku mašinsku školu i PTT i radi u Hisaru. Naočit, ali nezainteresovan za poljoprivredu. Živi sa porodicom u Draganji. Oženio se Darinkom-Dacom (1979), rođenom Dedić, iz Draganje i sa njom ima dvoje dece: Tamaru ( ) i Mateju ( ). Predrag-Preža završio je srednju tehničku školu i nije se zapošljavao, radi povremeno na porodičnom imanju. Oženio se Danijelom, rođenom Trojanović iz Vlahova i sa njom ima dve kćeri: Martu (1.3.2009) i Maju (29.5.2012 ). Žive zajedno sa roditeljima u Ćukovcu. PETAR (1927- ) nežan mladić koji je građom ličio na majku. Završio četiri razreda osnovne škole i kurs za traktoristu, što je neposredno posle rata bila značajna kvalifikacija i profesija. Nažalost, umro je mlad od galopirajuće tuberkuloze, koja je tada harala, verovatno kao posledica nekog nazeba dok je predano vozio traktor. Sahranjen je na Ćukovačkom groblju. Kasnije su pored njega sahranjeni neutešni roditelji. MILISAV-MIŠA (1929- ) lep, snažan i omiljen mladić posinjen je od dobrih prijatelja Vase i Jele iz Obrtinca, koji nisu imali dece. Oni su zajedno sa roditeljima i braćom ispratili Mišu u vojsku, ali se on nije živ vratio iz Zagreba, gde je služio. Zvanično umro je od bolesi u zagrebačkoj bolnici. Sahranjen je na Ćukovačkom groblju pored brata Petra. DANICA-Dana (1931-1993) je opismenjena posle rata. Bavila se poljoprivredom do udaje za Radivoja Milenkovića (1921-2006) iz Gornje Trnave. Savetodavac oko običaja, posrednik u sređivanju odnosa, odlična krojačica, posebno venčanica za mlade i, ponekad, navodadžika. Imala je bogat smisao za humor, koji je ljutio preozbiljnog Radivoja. Nakon smrti Danica je sahranjena na Prokupačkom groblju a pored nje nešto kasnije i njen suprug. U njihovom braku rođeni su Živorad (1955-2012) i Verica (1956). Dobroćudan, ali početno razmažen (Danica i Radivoje su izgubili prvoprođenog dečaka) Živorad je imao nesređen život i pomalo lutao. Jedno vreme živeo je i radio u Kragujevcu, a potom i u Švajcarskoj. Nije se ženio, iako je bio lep čovek i imao razne devojke. Umro je prerano od raka i sahranjen pored roditelja. Verica-Vera završila je trgovačku školu i jedno vreme radila u trgovini u Prokuplju. Udala se za Miju Kaličanina (1947) iz Prokuplja i sa njim rodila Mišela (1976). Skupa su boravili i radili u Švajcarskoj, gde su Verica i Mija stekli penziju, a Mišel nastavio privatni posao. U Prokuplju su otvorili poznati kafić „Blu“. VIDOSAVA-Vida (10.09.1933-28.08.2012) je bila najmlađe dete Milana i Ljubice. Dosledna komunističkim idejama, iako nikada nije formalno bila u nekoj političkoj organizaciji. Bila je posebno privržena braći i sestrama. Veoma uredna i pažljiva, odlična pevačica narodnih pesama. Pored toga što je često sa sestrama Zorkom i Danom pevala svom ocu i tokom slavlja, učestvovala je u takmičenjima pevača amatera. Teško je podnela smrt supruga, braće i sestara, pa je polagano i sama kopnila. Sahranjena je pored svog supruga u zajedničkom Ćukovačkom i Belovodskom groblju. Vidosava je bila udata za Miloja (Miška) Kitanovića iz Bele Vode, koji se bavio poljoprivredom na svom imanju i građevinskim radovima u građevinskoj firmi “Berilje“ u kojoj je stekao penziju. Kitanovićima su se rodili sin Branislav (11.10-1949) i kći Ljiljana (30.01. 1956). Branislav-Bata je završio električarski zanat i jedno vreme radio kao električar. Posle propasti preduzeća bavi se poljoprivredom na svom imanju. Veoma skroman i štedljiv. Pričalo se da je iz vojske doneo celokupnu ušteđenu vojničku platu. Dugo je birao, pa je ostao neoženjen. Ljiljana-Ljilja je završila osnovnu osmogodišnju školu. Do udaje je pomagala u domaćinstvu i oko poljoprivrede. Udala se za Zorana iz Donje Stržave. Jedno vreme je radila u trgovini, a potom se posvetila porodici i unucima. U njihovom braku rodili su se Milan (5.2. 1980) i Milena (21.3.1983). U knjigama rođenih iz 1892. godine upisana je Jerina, rođena 26.9.1892, od oca Vujice M. Petrovića i majke Stanike. Kuma Stojanka, žena, Tanasija Jovanovića, zemljoradnika iz Donje Toponice; prvo dete oba roditelja. Familija Đokić iz koje potiču Nada i Momirka udate u Milosavljeviće: Anđelko Anđelković – Đela Mihajilo Anđelković, a potom Đokić supruga Jovanka Vaka (u knjizi rođenih iz 1895. godine on se vodi kao otac Cvetka 21.2.1895. pod prezimenom Anđelković, kao i u knjizi umrlih iz 1895. godine gde se vodi kao otac preminule Aleksije (16.2.1893-10.9.1895). Milorad-Roca Tankosava Ljubica Cvetko-Ceka Dobrosav Panta Dragoljub-Dale DOBROSAV 1889-1975, sahranjen na Ćukovačkom groblju. Prva supruga MILANKA, sa kojom je imao Nadu; druga žena JELENA-LENA sa kojom je imao STOJANKU – Stoju, udatu za Milana Vučkovića iz Bele Vode-prizet. Iz ovog braka rođem Josif – Josa (1948). Boško (teča Đelin stric) otac Mihajlo, majka Perka, rođen 20.10.1897. Kum Radivoje Milenković. Tekst je sastavio, i prikupio informacije, profesor Milosav Mile Milosavljević