Мачина је насеље (село) у Србији у општини Прокупље у Топличком округу састоји се од два дела или махале Горње и Доње Мачине (удаљеност око један километар), налази се по ободу Пусторечке котлине испод планине Пасјача. Земља у овом селу је веома плодна, окружена шумом са више поточића и извора од којих је најпознатији Света Вода. Света Вода је по предању добила назив јер је један турски вођа, на том извору излечио вид ћерки. На путу између села Злате и Мачине, налази се веома вредно археолошко налазиште Кале, домовина Јустинијана I византијског императора. Тако да је ово место врло важно са историјског становишта. Научник проф. др Михајло Миленковић са Филозофског факултета у Београду, води арехеолошка истраживања овог места. Преко лета Мачина је лепо планинско село, међутим због недостатака путева, зими је прилично неприступачно. Насељавање становништва које је описао проф. др Милутин Ђорђевић (професор Филозофског факултета у Нишу), у својој књизи Пуста река, углавном наводи да се становништво населило у ове крајеве након ослобођења ових крајева од Турака, под вођством Милоша Обреновића 1877. године. Насељавање је почело дакле након Белинског конгреса и досељеници Топлице, па и мачине добили су од државе земљу. Становништво је српског порекла (срби динарског и моравског менталитета) досељавано са Власине, на коју су се доселили под прогоном Турака из различитих крајева Србије: Косова и Метохије, Рашке, Херцеговине и других крајева. Они су се насељавали у облику породичних заједница. Веће породичне заједнице су: Бошковићи (сматра се да порекло воде из Рашке, досељењни на Власину па у Пусту Реку), Илићи (такође многобројна заједница), Најдановићи, Ђорђевићи (за које се такође сматра да им порекло води из Рашке), Радивојевићи, Јанковићи, Пејићи, Златковићи, Димитријевићи и др. Они су се данас највећим делом одселили у Београд, Нови Сад, Прокупље, Лесковац, Ниш итд. Многе породичне заједнице имале су по неколико детета. Међутим данас тамо постоји само неколико домаћинстава. Многи из ових породица данас су инжењери, лекари, археолози, добри грађевински мајстори, официри, ратници, поготово ако се зна да је близу Пасјача и да су ту биле партизанске јединице 3. српске бригаде које су се бориле са окупатором. По предању назив Мачина је добила јер је у шумама око ње било доста дивљих мачака.

Према попису из 2002. било је 67 становника (према попису из 1991. било је 103 становника). У насељу Мачина живи 62 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 57,0 година (53,3 код мушкараца и 61,5 код жена). У насељу има 32 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).