















Куршумлија још увек носи име од турске речи за пушчано зрно (метак) kurşun са додатком li, на који се надовезује наставак -ија.
У доба Римљана Куршумлија се називала Ad Fines, што значи „на крају“ јер је била на граници две провинције, Далмације и Горње Мезије. Била је у то време једна од важних станица на познатом римском путу Ниш-Љеш.
Приликом установљавања самоуправне Охридске архиепископије, византијски цар Василије II је 1019. године одредио да под ову архиепископију потпадне и Нишка епархија, којој је припадала и Топлица, што се изричито помиње у царским повељама.
У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између 1159. и 1168. године он је овде саградио своја прва два манастира, Светог Николу Топличког и Пресвету Богородицу Топличку. Због оловног крова манастирског храма, који је давао бљештави одсјај, место је прозвано Бела Црква.[1]
Приликом установљавања аутокефалне Српске архиепископије, први српски архиепископ Свети Сава је 1219. године основао неколико нових епархија међу којима је била У Топличка епархија са средиштем у Светом Николи Топличком. Након проглашења Српске патријаршије (1346), топлички епископи су добили почасни наслов митрополита, а током наредних векова називали су се митрополитима топличким и белоцркванским.
Средином 15. века, Топлица је пала под турску власт. Након обнове Српске патријаршије (1557), Топличка епархија се нашла у њеном саставу и постојала је све до краја 17. века, након чега је прикључена Нишкој епархији, чији су се јерарси од тада називали нишки и белоцрквански.
На почетку турске владавине место се звало Куршумли Килисе / Kurşunlü Kilise (тј. Оловна Црква), што се односило како на раније српско име насеља, тако и на чињеницу да су Немањине цркве опстале. За време турске власти, Куршумлија је била седиште локалне турске управе и један од највећих тргова олова и сребра у српским земљама. Изворно име града је опстајало и даље, те је тако на карти из 1689. године забележено управо као Бела Црква (Bellacherqua).[3]
Уочи ослобађања од Турака у српским документима се помиње и као Куршумље, и најзад, по ослобађању 1878. године, као Куршумлија.
izvоr https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0