Колико је турских војника учествовало у бици на Плочнику 1386. године и колико их је у тој бици погинуло,

О Косовској бици (1389. године), a joш мање о бици код Плочника (1386) мало је извора првог реда. Они настали после ових значајних догађаја за српску историју разликују се у многим појединостима. Поред осталог разликују се и у броју српских и турских војника, који су учествовали у овим биткама.

у “Повјесници српског народа” се наводи да су Турци кренули долином Топлице 1386. године са 20 000 војника, да је Лазар поразио Турке код Плочника и да су Турци у овој бици имали 15 000 мртвих и рањених војника.

Милићевић у књизи “Краљевина Србија” пише: “На Плочнику, године 1387, цар Лазар и босански крал Твртко, са 30 000 војника, разбише војску султана Мурата тако да је, по сведочанству историка, једва пети Турчин изнео главу из тога страшног боја.

Према писању француза Жан Фросоара у боју са Турцима код Плочника. Лазар је повео 10.000 стрлаца и 2.000 сељака наоружаних секирама. По Фросоару, код Плочника је погинуло 30.000 Турака. Све ове бројке су преувеличане, али је једно сигурно, а то је, да је Лазарева војска поразила турску војску код Плочника. Јер, следећи напад Турци су организовали на Србију тек кроз три године, али не преко овог правца већ преко Косова.

Да ли се војска босанског бана Твртка борила на прос Тору Топлице?

После турског освајања Ниша 1386. године, кнез Лазар је схватио да су на реду освајања његових области. Ради јачања своје одбрамбене моћи склопио је савез са Твртком. Према одредбама овог савеза у случају напада Турака ангажовао би се и одређени број војника Тврткове војске. Пошто су Турци напали Топлицу Лазар је са својом војском, у чијим се редовима нашла и војска босанског бана Твртка, сачекао Турке код Плочника и ту им нанео тежак пораз. Топличани и војници Твртка I су у многоме допринели да Турци на ишту Топлице буду поражени. Но, као што је познато, победа српског оружја код Плочника је само за три године одложила катастрофу српске војске која ће се десити на Косову Пољу 1389. године.

IZVOR – TOPLICA KROZ VEKOVE – PETKO D. MARJANOVIĆ