Која села данашње прокупачке општине су постојала и у време турског пописа 1444 – 1445. године?
У периоду од августа 1444. године до јула 1445, за време вла давине Мухамеда II Турци су извршили попис домова, удовица и прихода. За нас је посебно интересантан Попис Крушевца, Топлице и Дубочице. Према приређивачима овог пописа
(О.Зиројевић и И. Ерен) ово је други турски попис ових крајева. Пажљивом анализом ових пописа може се доћи до података која су насеља постојала у том периоду на подручју данашње општине прокупачке.
Данас општина Прокупље, поред града, обухвата још 106 села. У време овог пописа, средином XV века на овој територији пописана су 48 села, без Прокупља. Села су била мала и имала су мале приходе што се може видети према приходу сваког села који је дат у попису.
У попису из 1444 – 1445. године наведена су следећа села: Белогош – Влакшин, као мезра (ненасељено место), Бериле са 16 домова, Богујевац – 22. Бучинце је без домова (селиште). Вича – 8. Власово – 1. Доње Водице – 13. Горње Водице – 10. Гласовик – 30. Горња Бресница – 42, Коњуша – 34, Горња Речица – 33, Доња Речица – 39, Горња Трнава – 22, Добротић – 28, Доња Бресница – 77. Доња Трнава – 23, Калуара – Капудровица Горња – 6 и Дона – 6. Кожинце – Кожуховица – 6, Крушевица Средна -8, Горња Плана 43. Средња Плана – 25, Мачина – Мачишта – 17, Милковица – 7, Ново Село -4, Меровац – Мехировац 19. Обртинце – 7, Пискал – 9, Горни Плочник – 29. Дони Плочник – 21. Горњи Прекадин – 19.
Доњи Прекадин 10. Прекашница је без домова
Прекокупце – 12. Гор Тро Лаз-17. До Трое Лаз-12, Буко вац – 24, Костеница – 6 и Топоница – 16 домова. У свим овим селима у време пописа живело је српско
становништво. Да ли су турским тефтером – пописом из 1444 – 1445.
године обухваћена и села житорађске општине?
Најисцрпнији документ из времена последње деценије Српске деспотовине је турски дефтер, тефтер – попис из 1444 – 1445. године. Попис даје исцрпне податке о свим селима на прос тору Топлице, о броју домова у тим селима, о власнику или старешини сваког села. То нам указује да је попис рађен на терену што само потврђује његов значај као историјског извора.
Овим пописом су обухваћена и села житорађске општине, она села која су припадала вилајету Топлице. У попису су села наведена као турска мада су по одлуци Сегединског мира требала да буду у саставу Српске деспотовине. Из пописа се може закључити да су у селима живели претежно Срби, да је у поједин им селима било и потурица, а да су старешине или власници села углавном били Турци. Највећа села у то време су Влахово са 35 домова, Јасеница – 34, Држановац – 28, Црвеница – 27 (у атару данашњег села Држановац), Бадњевац – 22, Глашне Црквине – 26 вероватно данашње село Глашинац), остала села су углавном имала испод 20 домова. Топлоница – 16, Лукомир – 15, Пејковац и Божурна по 8. Воловци (пероватно данашњи Волчина) . 7. Подина – 6 итд. Најмање село било је Злата са 2 дома.
И данас се чува добар превод овог тефтера.
Која села у блачком крају се помињу у турском попису из 1444 – 1445. године?
Из пописа се може видети да је у то време Блаце имало 9 кућа, Трбуње – 13, Стубла – 12, Чунгула – 8, Дражинци – Дрешница
- Средња Сибница – 20, Доња Сибница – 15. Међухана – 16. Шиљомана – 27. Драгуша – 27 и Придворица – 10 кућа. Многа села која данас постоје у овом крају у попису нису поменута, јер у то време вероватно нису ни постојала. Из пописа се може видети да је Доње Блаце у то време једно од најмањих насеља у том крају. Блаце ће се, захваљујући свом положају, развити тек након ослобођења од Турака, а у XX веку оно постаје политичко и кул турно седиште тог краја.
У турском тефтеру 1444 – 1445. године помиње се и село Доња Бисерка у Топлици. Где се то село налазило?
У попису се наводи да село Доња Бисерка има 14 домова. Ово село данас не постоји. Налазило се, односно налазила су се, jep судећи према имену Доња била су бар два села, на простору између села Мекиша и Орљана. И данас у атару ових села постоји део који се зове Бисерка. По народном предању име њива Бисерка дошло је отуда што је у прошлости ту било много шуме, па је неки бег, када је ишао у лов, рекао да се та земља обради јер би ту могло бисера да роди.
Село Бисерка помиње се и у Повељи књегиње Милице из 1395. године у којој се наводи да је то село поклоњено руском ман астиру св. Пантелејмона на Светој Гори
IZVOR – TOPLICA KROZ VEKOVE – PETKO D. MARJANOVIĆ