Како је изгледало Прокупле под Турцима у XIX веку?

Према записима многих, а то наводи и Мита Ракић

Прокупље је у то време “имало лик неугледне и учмале турске касабе, из које је заударао задах сточног ђубришта, лоја, штављене коже, гарежи и свакојаког другог смрада и прљавштине. Куће у њему ограђене каменим, или плотовима од исплетеног прућа, биле су турског типа, оне су све мале и слабе. “” Kyhe су грађене од каме на и кованице испуњене блатом, покриване су ћерамидом или каменим плочама. Улице су биле кривудаве и блатњаве. Од већих зграда у другој пловини XIX века истицале су се четири џамије, сахат кула, зграда прве српске школе на Царини, турска управна зграда на простору данашње Скупштине општине Прокупље, двоспратна турска касарна на простору данашње Гимназије.

Зграда прокупачке општине под Турцима налазила се на Царини. Главна махала у то време је Хунар – махала, део где су живели Турци и богатији Арнаути. Махалу је пресецала главна улица делећи је на горњи и доњи део. Главну улицу је пресецало осам уличица. У главној улици су биле смештене занатске радње и дућани.

У то време сваки етнички ентитет имао је своје гробље српско је било у црквеној порти поред Табак – мале где су живели Срби, турско и арнаутско у средишњем делу града, на простору данашњег парка у центру. Черкеско и циганско у подножју Губе

На десној обали Топлице, на простору где је сада “Топличанка”, Турци су имали барутану и магацин оружја и муни ције. До ових објеката они су преко Топлице пролазили дрвеним мостом, који су саградили пре него што су напустили Прокупље 1877. године. Изградили су Турци и праи водовод у Прокупљу 1860. године и неколико чесама и купатило.

IZVOR – TOPLICA KROZ VEKOVE – PETKO D. MARJANOVIĆ