Када је у Прокупљу основана дубровачка трговачка колонија и који је она значај имала за Топлицу?

Још пре турских освајања у Србији и Топлици Дубровчани су имали значајну улогу у извозно – увозним пословима. У време турских освајања Балкана долази до прекида трговачких веза. Тек након пада балканских области под турску власт долази до обнове трговине на овим просторима. Дубровчани обнављају трговачке везе са свим областима користећи стари дубровачки друм који је једним делом пролазио и кроз Топлицу. Плаћајући Турцима

годишњи данак од 12.500 дуката, и 2% царине од продате робе Дубровачка Република је обезбедила себи промет у трговини Дубровчани ће почети да формирају трговачке колоније широм турске царевине. Трговачке колоније су на основу уговора са су таном уживале слободу трговине, неутралност, становништву колоније гарантована је имовинска сигурност, а имали су и друга грађанска права. Дубровачке колоније су насеобине дубровачки трговачких породица које су биле под јурисдикцијом Дубровачке Републике.

Таква колонија основана је и у Прокупљу 1631. године. Те године донет је Статут дубровачке колоније у Прокупљу Статутом су утврђена права и дужности колоније. Из одредаба Статута може се видети да су колонијама управљали колонијари “colloniero” и скуп свих трговаца колоније. Дубровачка колонија у Прокупљу имала је извозно увозни карактер. Трговци из – Прокупља трговаће са свим већим градовима у Италији, затим са Лондоном, Београдом, Софијом, Цариградом итд. Тако ће роба из Топлице одлазити у све крајеве Европе, али и обрнуто. Прокупље ће у то време постати центар трговине у јужном Поморављу, али и шире, јер у то време по значају и финансијском капиталу дубро вачка колонија у Прокупљу је одмах иза Београдске. А иза ње су колоније у Новом Пазару и Софији. Највећи процват трговачка колонија у Прокупљу имаће

средином XVII века када у Прокупљу живи 60 дубровачких трго вачких породица, у чијем је власништву 50 дућана. У Прокупљу укупно живи 150 – 200 Дубровчана који су поред трговинских радњи били власници 30 винограда и б повртњака у Прокупљу и околини.

Дубровачка трговачка колонија у Прокупљу престаје са радом у време аустријско – турског рата 1683 – 1699. године. Овај рат захватио је и простор Топлице. Други аустријско – турски рат ће довести до коначног престанка рада колоније у Прокупљу.

Постојање дубровачке трговачке колоније у Прокупљу довешће до тога да се Прокупље и Топлица развију као никада до тада. Време постојања трговачке колоније у Прокупљу XVI и XVII века је период привредног и културног процвата Прокупља и око лине.

Успомену на то време данас у Прокупљу евоцира “Латинска пркна” у подножју Хисара, дубровачко гробље поред ње и назив дела града у коме су живели дубровачки трговци Царина.

Које су основне одредбе Статута дубровачке колоније у Прокупљу из 1631. године?

Статутом колоније одређена су њена права и дужности. Према Статуту, колонија је орган дубровачке владе, која је преко ње достављала своје наредбе и овлашћења да их она изврши. Колонија је имала и судску власт, теже прекршаје решавала би дубровачка влада или поклисар, али никако турски кадија. Колонијом је управљао “colloniero” над којим је био само “скуп” свих трговаца колоније. Colloniero је потписивао сва акта, руково дио печатом.

Све расходе колонија је покривала убирањем пореза од свих чланова колоније и од трговаца који су повремено трговали на њеном подручју.

IZVOR – TOPLICA KROZ VEKOVE – PETKO D. MARJANOVIĆ