Прокупачки град или Хисар (раније Хамеум, Комплос и Топлица), је тврђава у Србији око које се развило данашње Прокупље. Смештена је на узвишењу изнад данашњег града, које са три стране опкружује Топлица, правећи своју епигенију. Само утврђење, у данашњем облику, је настало у другој половини 14. века, највероватније између 1371. и 1389. године, ради заштите ове области од најезде Османлија, али је извесно да је подигнуто на старијој основи. Најстарији пронађени трагови на овом локалитету припадају античком предримском периоду, а каснија утврђења су подизана на римској основи. Само утврђење се састојало од овалне цитаделе, заштићене сувим шанцем, на врху брда око које су се лепезасто ширила два бедема, унутар којих су се формирала два подграђа у којима се налазе црква светог Прокопија из X и Латинска (Југ Богданова) црква из XIV века. Са северозападне стране цитаделе, налази се окомита стена у чијем дну протиче Топлица, поред које се налази, данас најочуванија, тзв. водена кула, која се популарно назива Југ Богданова кула. Данас су од некадашње тврђаве опстали махом само темељи, осим у цитадели која је археолошки истражена и конзервирана и воденој кули која је очувала већи део свог првобитног изгледа. Простор тврђаве се налази под заштитом државе као споменик културе од великог значаја[1][2], а на њему се понекад одигравају културне манифестације (концерти, представе и друге), обично за дан односно славу града 21.07. (свети Прокопије). Тренутно су у току радови на чишћењу и обнови тврђаве.