До којих етничких промена ће доћи у Топлици након првог и другог аустријско-турског рата?

Крај XVII и почетак XVIII века обележиће ратови вођени између Аустрије и Турске. До првог рата између ових земаља до he 1683 – 1699. године, и другог 1737 – 1739. године.

У првом аустријско-турском рату, после великих успеха Аустријанаца против Турака од Беча до Дунава, ратне операције се 1689. године преносе у Србију. После освајања Ниша, аустријска генерал Пиколомини креће према Прокупљу и осваја Прокупље је у то време значајна стратегијска тачка на право према Косову. Зато је Пиколомини део своје војске улогор о Прокупљу. Пошто је ослободио Топлицу она једно краће време живи у слободи. Но, са поразом Аустријанаца на Косову, наилазе тешки дани за Топлицу. После пораза аустријске восјке на Косову она је принуђена на повлачење. Пошто су у његовој војсци укључени и многи Топличани и они су принуђени на повлачење 1690. године. У страху од одмазде Турака, за аустријском војском се повлачи и српски живал. Срби из Топлице прикључују се групи исељеника Срба са Косова и, у такозваној првој великој сеоби Срба, напустине своја огњишта и кренуће на север. Мали број Срба фе тада остати у Топлици. Топлица ће остати пуста.

Преостали српски живаљ пробудио је наду у своје спасење када је избио други аустријско-турски рат, када су аустријске војне јединице продрле у Топлицу. Али и ова нада је претворена у нову трагедију. Поновиће се оно што се десило и после првог рата. Аустријанци су поражени и повлаче се, а за њима и српски живаљ. О тим тешким данима за Србе у Топлици Буда Илић пише: “Српски живаљ у Топлици, и дотле прилично проређен сеобама и одвођењем у ропство, знатно је ослабљен и бројно и економски, а намети Турака су повећани, законитост које се турска админис трација нерадо придржавала, сведена је на самовољу појединаца. Живот нарочито за сељаке, постао је неподношљив. Бежећи од зулума, они су напустили своја насеља и склонили се у шуме, далеко од друмова. У напуштена насеља почели су да се насељава ју Арнаути..”

О насељавању Арнаута у Топлици пише и у Летопису цркве прокупачке: “Одмах затим сјурише се у плодну топличку долину дивље хорде Арнаута те се разбашкарише по кућама исељеника, трудећи се да што су више могли да утру траг свему што је српско.”

IZVOR – TOPLICA KROZ VEKOVE – PETKO D. MARJANOVIĆ