Да ли је историјска наука успела да расветли учешће Топличана у Косовском боју?

Ниједан догађај у српској историји није оставио тако дубок и трајан утисак као Косовска битка 1389. године. Али на жалост. историјска наука ни до данас није расветлила појединости у вези

овог догађаја. Мала извори постоје ниједан од њих није потврдно или демантовао многе детаље везане за овај догађај.

Оно што је сигурно то је да је кнез Лазар припремајући се за одлучујући бој са Турцима позвао своју властелу, међу позвани ма је и властела из Топлице. Управо топличку властелу ће народ на традиција, после Косовског боја највише величати. И док наро дна традиција издиже топличке јунаке до неслућених висина, на другој страни историјска наука за многе од њих није дала потврду да су учествовали у Косовском боју.

Следећа позната чињеница је да судбоносни напад на Лазареву државу Турци неће известни преко Топлице, већ преко Косова, преко области Лазаревог зета Вука Бранковића. Затим, кнез Лазар је у бој са Турцима кренуо из своје престонице Крушевац. Прешао кроз теснац Јанкове клисуре и преко Топлице избио на Косово. За разлику од првог сукоба са Турцима код Плочника када је Лазарева војска ишла правцем Блаце – Белолин – Плочник, у Косовски бој Лазар са војском од Блаца скреће према Горњој Топлици, према Белим Црквама (Куршумлији), која је у то време седиште топличког епископа. Од Куршумлије, преко Преполца, стигла је до Косова. Лазаревој војсци се код Крушумли је прикључује велики број Топличана, који ће је знатно ојачати, јер су они располагали увежбаном коњицом, а имали су и искуства у борби са Турцима кол Плочника 1386. године.

До одлучујуће битке српске и турске восјке доћи ће на Косову Полу на простору између Приштине и реке Лаба, 15/28. јуна, у уторак, на Видовдан 1389. године. Историјски извори о Косовском боју се у погледу победника разликују. Први запис о Косовском боју настао је 12 дана након битке. Руски ходочасник Игњатије, који се у то време затекао на турској територији. забележио је да су у бици убијена оба владара, Лазар и Мурат. Константин Филозоф је био први који је после турских извора описао Косовску битку као спрски пораз. Постоје извори који су Косовски бој приказали као победу српског оружја. Међутим, оно што се дешава након Косовског боја је потврда да је Лазарева војс ка у овом боју поражена. Јер Лазареви наследници ће признати

врховну турску власт, а Муратовог наследника Бајазита за врховног господара. У овој бици погинуо је кнез Лазар и многе Српске велможе. Та чињеница, као и сам ток битке, утицала је на свест људи да се много година касније поједине личности у народу издигну од легенде до мита, а сам кнез Лазар пребаци из овозе маљског у небеско царство.

Посебно место у насталој легенди о Косову припадајунаци ма из Топлице. Учешће топличких феудалаца и народа у Лазаревој војсци свакако је било масовно. А мотиви за то били су различити. Међу Топличанима је владао страх од непосредне опасности од Турака. Јер Топлица се наслањала на Косово, а у непосредној близини им је и Лазарева престоница Крушевац. Нашавши се између Ниша, који су Турци већ освојили, Крушевца, у коме је Лазар већ окупио знатну војну снагу, и Косова, на коме су се Турци већ улогорили, а знајући за лојалност својих господара Лазару, Топличани су се масовно укључили у војску кнеза Лазара. Топлички феудалци били су лојални лазару, јер им је то био једи ни начин да се одрже и да сачувају свој феудални посед.

Учешће топличких феудалца народна традиција је преувеличала, а историјски извори из тог периода скоро да и не помињу једног од њих. Узрок лежи у томе што је у то време Топлица расцепкана на мале поседе – феуде, чији власници и нису

имали неки већи значај у тадашњој српској држави. Једна турска хроника помиње само топличког војводу

Крајимира. У хроници је записано да је он заробљен заједно са Лазаром. Да је приликом погублена Лазара Краjимир замолио Бајазита да му дозволи да може да придржи Лазареву главу, да не би пала на земљу, а да је затим и сам подметнуо своју главу да и она буде посечена и да буде поред Лазара.

Према писању турског историчара Нешрија у бици на Косову учествовао је и топлички војвода Југа, врло утицајна личност и Лазарев саветник, који иако је желео није успео да одврати Лазара од напада на Турке. Историјској науци Јута је поз нат и по томе што се спомиње у Повељи књегиње Милице писаној 1395. године. Из Повеље се види да не од велможа са

баштином у околини Лесковца и у Топлици. Према томе, нема сумње, да је сећање на њега основа имену легендарног Југ-Богдана. Повеља књегиње Милице помиње између осталих и Вукоту

Богдашевића, топличког властелина, настањеног у Прокупљу. Милица је његову кућу и баштину поклонила манастиру св. Пантелејмону на Светој Гори. Вукота је био син неког Богдана. Пошто је Милица поклонила његову имовину, вероватно је да је он остао без наследника. Породицу је дакле задесила тешка несрећa, или су отац Богдан и син Вукота погинули на Косову, или је погин yo само отац, а син касније умро. Историја је народном предању била подстрек да ликове косовских јунака овековечи. Српском народу ће ти ликови бити охрабрење за нове подвиге. каквих је још било међу Србима у следећим вековима.

Можда Косанчић Иван и није историјска личност, мада се са доста вероватноће може повезати са деспотом Иванишом који је имао баштину у Топлици, поред реке Косанице, десне при токе Топлице. Његов лик је изванредно опеван, достојан да у себи обухвати све безимене Топличане, јунаке са Косова. Има историчара који тврде да је Косанчић Иван учествовао у Косовском боју, да је коман довао левим крилом српске војске, заједно са Милошем Обилићем, и да се храбро борио и у боју погинуо. Данас у Косаници постоје остаци куле у народу познате као “Иванова кула”. У Прокупљу постоје остаци “Југ-Богданове куле” и “Цркве Југ-Богдан”.

Према народном предању побратим Косанчић Ивана је Милан Топлица, који се такође истакао у Косовском боју. Један је од топличких јунака који има баштину у околини села Виче, места

10 километара удаљеног од Прокупља. У Топлици још и данас живи традиција о косовским јунаци

ма, мада се све ређе чују гусле и песме о див-јунацима Топлице. Многа места данас у Топлици носе називе јунака из косовског боја или из детаља везаних за њега. Тако је село Трпезе добило назив према народном предању по коме је, у време пута према Косову, српска војска застала да би вечерала.

Топлица је чувала и чуваће успомене на своје славне претке, а историјској науци остаје да до краја расветли многе непознанице везане за косовски бој и српске јунаке који у њему учествоваше.

IZVOR – TOPLICA KROZ VEKOVE – PETKO D. MARJANOVIĆ