Антоније Знорић (српска ћирилица: Антоније Знорић; фл. 1689 – 21. септембар 1695) је био војни официр (пуковник) хабзбуршке војске и командант српске милиције током Великог турског рата.

Аустријска војска је 24. септембра 1689. године заузела Ниш после победе над Османлијама у бици код Ниша. По плану њихове врховне команде, аустријска војска је тада подељена на два дела. Један део под командом Луја Вилијама кренуо је ка Видину, док је преостали део од 3.700 војника под командом генерала Пиколоминија отишао из Ниша преко Прокупља у Косовски вилајет средином октобра 1689. Већи део његових војника били су припадници српске милиције под командом г. Антоније Знорић.[8]

Османске снаге су 29. октобра поразиле хабзбуршку војску у рејону Драгомана и кренуле ка Призрену. Цео хабзбуршки гарнизон, који се састојао од Пиколоминијевог пука и 2.500 Срба српске милиције под командом Антонија Знорића, повукао се пре него што су османске трупе стигле до Призрена.[9] Знорић и његова српска милиција су се прво повукли у Београд, а затим се по Пиколинијевом наређењу вратили у Ниш. Приликом повлачења Знорић је спалио Прокупље.[10]

Знорић је 23. јануара 1690. добио битку против османске јединице од око 3.000 људи, а 15. марта је напао Пећ.[11] По повратку из Пећи у Нишку Бању, Знорић је 20. марта победио у борби против османских јединица у Пернику код Софије и вратио се у Пирот са ратним пленом.

tekst preuzet sa https://en.wikipedia.org/wiki/Antonije_Znori%C4%87