Да ли је црква св. Прокопија била оштећена у преме Првог српског устанка?

За време вишевековног постојања црква прокупачка ( од X века) је више пута оштећивана и обнављана. Највећа оштећења претрпела је у време сеобе Срба 1690. године. Од тог оштећења обновљена је тек након неколико деценија. До оштећења црква дошло је и у време Првог спрског устанка. Познато је да је војска Станоја Главаша 7/8. септембра 1806. године ослободила Прокупље. Приликом напада на Прокупље устаници су запалили турску барутану тако да је пожар захватио и део града. Према неким претпоставкама, могуће је да је тада пожар захватио и цркву. Но, поузданији су они извори у којима се наводи да је црква оштећена нешто касније, 1807. године. Цркву је, по свој прилици, порушио лесковачки Шашит – паша, који је јуна 1807. године, са око 400 војника кренуо према Прокупљу. У том походу пресрео га је јагодински кнез Јевта. Нажалост, у том сукобу српска војска је била поражена. У знак освете, Шашит – паша је запалио многе цркве, између осталих и цркву св. Прокопија. За овај догађај пос тоји и историјски извор. То је акт општине прокупачке који је заве ден у деловодном протоколу Министарства просвете и црквених послова под бр. 1043 од 16. јануара 1858. године, у коме се каже:

“Општина прокупачка у Турској, 9. I 1858. године. Будући је поменута општина храм свјатога Великомученика Прокопија, који је у време блаженопочившег Вожда Карађорђа од безбожних агријана порушен, сада обновила, но немајући црквених потреба, као књиге, одежде свештеничке и остале потребе како би Божју службу извршити могла, моли попечитељство да би јој се од стране Правитељства каква помоћ подарила.

Поменутим актом се потврђује да су Турци цркву св. Прокопија у Прокупљу порушили за време Првог српског устанка и да су поправке извршене тек након педесет година. Овај акт је у целости сачуван и налази се у Државном архиву Србије.